Корисник:Иван ВА/песак 2

Споменик у Грачаници БиХ[уреди | уреди извор]

Хамзић, Омер (2010). „Централно спомен-обиљежје погинулим борцима/шехидима и цивилним жртвама рата у одбрамбено-ослободилачком рату 1992. — 1995. у Грачаници”. Баштина сјевероисточне Босне : часопис за баштину, културно-хисторијско и природно наслијеђе. Тузла: ЈУ Завод за заштиту и кориштење културно-хисторијског и природног наслијеђа Тузланског кантона (3): 216—230.

Гробље ослободилаца БГД[уреди | уреди извор]

http://mapa.urbel.com/publish/PGR-SZP-Bgd_za_JU/003_Dokumentacija_plana_Knjiga_3/006_uslovi_i_misljenja_nadleznih_institucija/19d_ZZSK_grada_Bgd_Elaborat_2009/tekst.pdf
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3182612/nastavljena-rasprava-o-ratnim-memorijalima.html
http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/rts-2/1011548/novo-groblje-u-beogradu.html
https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=143653
https://www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Politicka_upotreba_proslosti.pdf (овде има негде нешто о гробљу, само нзн где)

Напомена: претражио све на гуглу везано за споменик, што је и унето у литературу. Само фале вести и сл. ствари. Сајт -београдскагробља- је добар извор информација.

Андреј Андрејевић[уреди | уреди извор]

https://www.google.rs/search?q=andrej+andrejevic+islamska+monumentalna+umetnost&ei=9bwoXMXWMKGdlwSTuqToAw&start=200&sa=N&filter=0&ved=0ahUKEwiFpbbqycffAhWhzoUKHRMdCT04vgEQ8tMDCGc&biw=1366&bih=608 (све прегледао у тим погодцима, потребне ствари за чланак забележене изнад)

https://www.google.rs/search?q=avlija.me+andrej+andrejevi%C4%87&ei=3MAoXN3zJI-QlwSXq7vACw&start=280&sa=N&filter=0&ved=0ahUKEwjd0djGzcffAhUPyIUKHZfVDrg4jgIQ8tMDCHU&biw=1366&bih=608 (ово исто)

Сахат кула[уреди | уреди извор]

Бејтић, Алија (1953). „Споменици османлијске архитектуре у Босни и Херцеговини”. Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином. Оријентални институт у Сарајеву (ИИИ—ИВ/1952-53): 229—297. COBISS.SR 89151498
Бејтић, Алија (1953). „Бања Лука под турском владавином : Архитектура и територијални развитак града у XVI и XVII вијеку” (ПДФ). Наше старине. Сарајево: Завод за заштиту споменика културе Н.Р. Босне и Херцеговине (I): 91—116.
Галијаш, Армина (2009). Еине Стадт им Криег — Дер Wандел дер боснисцхен Стадт Бања Лука (1990—1995) (Диссертатион) (ПДФ) (на језику: немачки). Wиен: Университäт Wиен.
Хусеџиновић, Сабира (1988/1989). „Картографска документација Бањалуке XVIII вијека као основа за изучавање њезиног урбаног развоја” (ПДФ). Годишњак заштите споменика културе Хрватске. Загреб: Републички завод за заштиту споменика културе (14—15): 151—165.
Хусеџиновић, Сабира (1989). „Конструктивно — рестаураторски захвати на сахат-кули у Бањалуци”. Наше старине. Сарајево: Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине (XВИИИ—XИX): 143—150.
Хусеџиновић, Сабира (2005). Документи опстанка: вриједности, значај, рушење и обнова културног наслијеђа. Зеница: Музеј града Зенице. COBISS.BH 11596294
Хусеџиновић, Сабира (2012). „Валоризација хисторијских вриједности вакуфнама Бања Луке са аспекта урбаног развоја овог града стољећима” (ПДФ). Вакуфи у Босни и Херцеговини — Зборник радова 2012. Исламска заједница у Босни и Херцеговини: 99—139.
Крешевљаковић, Хамдија (1957). „Сахат-куле у Босни и Херцеговини : Прилог за студиј конзервације” (ПДФ). Наше старине. Сарајево: Завод за заштиту споменика културе Н.Р. Босне и Херцеговине (IV): 17—32.
Мујезиновић, Мехмед (1977). Исламска епиграфика Босне и Херцеговине. књ.2, Источна и Централна Босна. Сарајево: Веселин Маслеша. COBISS.SR 55726860
Равлић, Александар (1974). Бања Лука : раздобља и стољећа. Београд: Младост. COBISS.SR 158697735
Wаласек, Хелен (2016). Босниа анд тхе Деструцтион оф Цултурал Херитаге (на језику: енглески). Неw Yорк: Роутлеге.

Грб Београда[уреди | уреди извор]

https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3109293-ovako-su-izgledale-moderne-beogradjanke-u-momentu-kada-su-pale-prve-bombe-1941-godine

Види у старим часописима на дигиталној збирци НБС из година проглашења још старих фотки ; додај маркице

http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/GodisnjakXX/GodisnjakXX451-499.pdf (две слике одавде, рад одбора и Грб (додати у галерију поред Бирташевићкиног))
Од Ћирића, грб из 1914.-е (као Србије, сликати, додати)
Исто и од Ацовића, конкурнси предлози (све је слободна лиценца)
Сликај грб из међуратног времена на још 3 фасаде, види у књизи Поповића 2002-а, 125—129 стр. (Зграда ЈКП Зеленило на Калемегдану; Угао господар јованове и достејеве, грб на згради, горе: https://www.google.rs/maps/@44.8193369,20.4635816,3a,15y,189.2h,141.04t/data=!3m6!1e1!3m4!1sp0aAzZcwOpCIOaNzAegGYQ!2e0!7i13312!8i6656

https://www.arhiv-beograda.org/images/publikacije_elektronske_pdf/katalog_Vekovi_Beograda_srpski.pdf

Слика прве стране Београдских општинских новина после стварања грба, има грб на њима

Прелистај мало БГ општинске новине по усвајању грба, можда има нешто интересантно, врло вероватно као оно прво горе.

Задња страна овде, има грб испред Градоначелника: http://ubsm.bg.ac.rs/latinica/zbirka/novina/beogradske-opstinske-novine-1887-1941

509 страна, идеална слика заглавља новина

У књизи Феликса Каница има за дуплирати рефке везано за грб до Првог рата

Ђенана Бутуровић[уреди | уреди извор]

Има у некрологу Исме Камберовић у Годишњаку Препорода за 2012, одатле узми, исто где је и за Расима Муминовића. Прегледај гугл претрагу и академик детаљно.

Мост у Вишеграду[уреди | уреди извор]

https://scholar.google.com/scholar?start=0&q=most+mehmed+pa%C5%A1e+sokolovi%C4%87a+vi%C5%A1egrad&hl=sr&as_sdt=0,5 (одавде почео)

https://www.avlija.me/kulturna-bastina/mehmed-pase-sokolovica (СЛИКЕ)

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=147323 (важно)

https://velikirat.nb.rs/items/show/266 КЉУЧНО, СВЕ ОВО ПРЕТРАЖИ, имају и линкови на кобису у детаљном опису

Ваљево дорада[уреди | уреди извор]

Додај ово у чланак https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Leksikon_NOR-a_1941-1945.jpg