Корисник:Иветиц023

С Википедије, слободне енциклопедије

[[|веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Population_pyramid_example.svg%7Cмини%7C324x324пискел%7COva је дистрибуција тако названа због често пирамидалног облика графикона.]] Старосна пирамида је графичка илустрација која приказује поделу разноврсних старосних група у популацији (типичне за државу или регион света), формира облик пирамиде када становниство расте.[1] Ова илустрација пирамиде може бити коришћена да прикаже разлику између полова и година између припадника популације.[2] Такође се користи у екологији да дефинише глобално старење популације; индикатор репродуктивне могућности и вероватноћу даљег развитка врста.

Старосна пирамида често садржи хискограме. Величина популације је приказана на x-оси (хоризонталној), а старосне групе на y-оси (вертикалној).[3] Мушкарци су обично приказани на левој страни, а жене на десној, они могу бити измерени сировим бројем или као проценат целе популације.

Старосне пирамиде су често представљале најефективнији начин да се графички опише разлика између година и пола популације, већински због веома јасне слике које те пирамиде представљају.[4]

Велики део информација о популацији сведен на старост и пол може бити прочитан са пирамиде о популацији, а ово баца сенку на степен развијености и друге аспекте популације. Такође, старосна пирамида говори о томе колико људи различитог старосног доба живе у одређеном пределу. Постоје тврдње да је више жена него мушкараца у старијим старосним групама, због тога што жене имају дужи животни век.

Старосна пирамида даје јасну слику како услед промена у држави стопа фертилитета иде од више ка нижој. Старосна пирамида указује на трећу етапу демографские промене. Широка база пирамиде представља важан положај у популацији за децу од 0 до 14 година, што нам говори да је стопа фертилитета у држави висока и да се налази изнад укупне стопе фертилитета. Постоји више оних који нису у сталном радном односу а припадници су млађе популације. Поврх тога, мање је старије популације због краћег животног искуства, које је до око 60 година. [5]

Типови старосних пирамида[уреди | уреди извор]

Свака држава ће имати различиту или јединствену старосну пирамиду. Међутим, већина старосних пирамида ће бити подељена по следећем: стационарна, експанзивна и конструктивна. Ови типови су подељени по стопи раста фертилитета и морталитета у држави..[6]

"Стационарна" пирамида
Пирамида може бити описана као стационарна ако проценат популације (године и пол) остане константан временом. Стационарна популација предсавља једнак износ наталитета и морталитета.[7] Статионарy популатион ис wхен а популатион цонтаинс еqуал биртх ратес анд деатх ратес[7]
"Експанзивна" пирамида
Старосна пирамида која је веома сирока код млађих узраста, карактеристична за државе са високом стопом рођених и ниским животим очекивањима. Популација брзо расте, и величина рођења сваког кохорта је већа него претходне године.[6] Тхе популатион ис саид то бе фаст-гроwинг, анд тхе сизе оф еацх биртх цохорт гетс ларгер тхан тхе сизе оф тхе превиоус yеар.[8]
"Конструктивна" пирамида
Конструктивна пирамида је сужена на дну. Популација је углавном старија од просека, док државе имају већа животна очекивања, ниску стопу смртности, али такође и низак ниво рођених. Међутим, проценат млађе популације је претерано низак, то може изазвати проблеме са стопом размере популације. Ова пирамида је општија када се урачунају и имигранти. Ово је типичан образац за веома развијене земље које имају висок ниво образовања, лак приступ подсицаја контроли рађања, добру здравствену заштиту и по неки негативан фактор окружења.[9]

Феномен младих[уреди | уреди извор]

Медијана старости у земљи. Истурена омладина је најчеше у Африци, а у мањој мери у Западној Азији, Јужној Азији, Југоисточној Азији и Централној Америци.
Мапа света која приказује државе према расту фертилитета, према ЦИА Wорлд Фацтбоок из 2015 .

Гери Фулер (1995) је описао омладину као врсту експанзивне пирамиде. Ганер Хенисон тврди да неумереност поготово мушке омладине недвосмислено води ка социјалном немиру, рату и тероризму, као сто "трећи и четврти син" нису нашли своју цењену позицију у постојећем друштву проналазећи свој подстицај за доказивање у религијској или политичкој идеологији.

Хенисон тврди да већини историјских периода социјалног немира недостаје спољни окидач (као што су климатске промене или друге природне катастрофе) и већина геноцида мозе бити лако објашњена као резултат агресивне омладине укључујући Европски колонијализам, Фашизам из 20 тог века, успон комунизма током хладног рата , и пратећи конфликти као што је онај у Дарфуру и тероризам.[10] Овај фактор се такође може користити и као опис за Арапско пролеце. Економска рецесија као што је велика депресија (криза) из 1930. године и рецесија крајем 2000. су такође објасњење зашто велики број младих људи не мозе да пронађе посао. Ова млада избочина се мозе сматрати једним од фактора у објасњењу овог социјалног немира и непријатности у друштву.[11] Студија из 2016. године показује да су код омладине повећане шансе за не етнички грађански рат.[12]

Велики део популације адолесцената који улазе у радну снагу и гласачко тело, затеже се на шавовима економије и политике осмишљене за мању популацију. Ово ствара незапосленост и отуђење, осим уколико се нове могућности не направе довољно брзо- у том случају настаје 'демографска дивиденда' јер има више продуктивних радника од младих и старих зависних људи. I даље, старост између 16 и 30 година је повезана са рискирањем, посебно међу мушкарцима. Углавном, део младих у земљама у развоју су повезани са вишим степеном незапослености и као резултат тога, повећан је ризик насиља и политичке нестабилности.[13][14] За Цинцотта и Доцес (2011), транзиција у зрелије старосне структуре је скоро сине qуа нон за демократизацију.[15]

Како би се смањили ефекти омладине, приоритети би требало да буду одређене полисе попут стварања више радних места.[16]

  • Старосна пирамида Египта из 2005 године. Многи који имају 30 година и мање су образовани грађани који су осетили колико је тешко пронаћи посао.[17]
    Старосна пирамида Египта из 2005 године. Многи који имају 30 година и мање су образовани грађани који су осетили колико је тешко пронаћи посао.[17]
  • Скоро половина Либијске популације се састоји од деце која имају мање од 20 година.
    Скоро половина Либијске популације се састоји од деце која имају мање од 20 година.

Блиски Исток и Северна Африка[уреди | уреди извор]

Блиски Исток и Северна Африка тренутно доживљавају то да им се омладина истиче. Државе Блиског Истока су доживеле пораст у броју млађе популације током последње деценије. Данас, скоро 111 милиона људи у старости између 15 до 29 година који живе ту чине скоро 27% популације.[18] Структурне промене у пружању услуга, посебно брига о здрављу почевши од шездесетих година прошлог века створили су услове за демографску експлозију, што је резултирало становништвом које се углавном састојало од млађих људи.Процењује се да је око 65% регионалног становништва млађе од 30 година.[19]

Блиски Исток је инвестирао више новца у едукацију, укључујући и религиозну едукацију, него у друге религије како би едукација била доступна већини деце.[20] Ипак, та едукација није доврла до већег нивоа запослених и број младих незапослених је тренутно 25%, највећи проценат у било ком појединачном региону.[21] Од 25% више од половине су први полазници на тржишту запослења.[22]

Огроман број незапослених на Блиском Истоку и Северној Африци је често упоређиван са оним из Источне Азије који је нагомило људски капитал и досегнуо огроман економски пораст последњих деценија.[23] Број младих незапослених је назван Младеж Блиског Истока као демографски дар који, уколико је адекватно употребљен, може да буде погон религионалном економском порасрту и развоју.[24] Док је присутан пораст младе популације, он представља притисак на ресурсе едукативног система и радног тржишта. Такође значи да се пораст поретка укупне популације састоји од оних који сматрају да су достигли године за рад и зато не зависе од економских активности других. Са друге стране овај пад у односу на зависност може да остави позитиван утицај на целокупни економски пораст, стварајући демографију подељеном. Спопобност једне економије да сједини њену подељеност ипак зависи од њене могућности да обезбеди запошљавање радно способне популације у продуктивно економске активности и да створи послове неопходне за пораст радне снаге.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Популатион пyрамидс оф тхе wорлд фром 1950 то 2050
  2. ^ Wеекс, Јохн (2001). Популатион Ан интродуцтион то цонцептс анд иссуес. Wадсwортх. стр. 307. 
  3. ^ „популатион пyрамид | социологy”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2017-03-29. 
  4. ^ Департмент оф Хеалтх Хоме
  5. ^ „Фром Популатион Пyрамидс то Пилларс”. www.прб.орг. Приступљено 2017-03-29. 
  6. ^ а б http://www.fsl.orst.edu/pnwerc/wrb/Atlas_web_compressed/5.Human_Populations/5h.pyramids_web.pdf Population Pyramids - Oregon State University
  7. ^ а б Weeks, John (2011). Population An Introduction to concepts and issues. Wadsworth. стр. 309. ISBN 978-1305094505. 
  8. ^ Korenjak-Cˇ erne, Kejžar, Batagelj (2008). „Clustering of Population Pyramids”. Informatica. 32. 
  9. ^ Boucher, Lauren (10. 3. 2016). „What are the different types of population pyramids?”. https://www.populationeducation.org/content/what-are-different-types-population-pyramids. Приступљено 29. 3. 2017.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  10. ^ „Why a two-state solution doesn't guarantee peace in the Middle East”. Washington Examiner. Приступљено 2017-04-05. 
  11. ^ The Effects of 'Youth Bulge' on Civil Conflicts - Council on Foreign Relations
  12. ^ Yair, Omer; Miodownik, Dan (2016-02-01). „Youth bulge and civil war: Why a country’s share of young adults explains only non-ethnic wars”. Conflict Management and Peace Science (на језику: енглески). 33 (1): 25—44. ISSN 0738-8942. doi:10.1177/0738894214544613. 
  13. ^ Huntington, Samuel P. 1996. The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order. New York, NY: Simon and Schuster
  14. ^ Urdal, Henrik. 2006. "A Clash of Generations? Youth Bulges and Political Violence." International Studies Quarterly 50:607-29 doi:10.1111/j.1468-2478.2006.00416.x
  15. ^ Cincotta, Richard, and John Doces. 2011. "The Age-structural Maturity Thesis: The Youth Bulge's Influence on the Advent and Stability of Liberal Democracy?" In Political Demography: identity, conflict and institutions ed. J. A. Goldstone, E. Kaufmann and M. Toft. Boulder, CO: Paradigm Press
  16. ^ „The Effects of ‘Youth Bulge’ on Civil Conflicts”. Council on Foreign Relations (на језику: енглески). Приступљено 2017-04-05. 
  17. ^ „The Effects of ‘Youth Bulge’ on Civil Conflicts”. Council on Foreign Relations (на језику: енглески). Приступљено 2017-04-05. 
  18. ^ Hassan, Islam; Dyer, Paul (2017). „The State of Middle Eastern Youth.” (PDF). The Muslim World. 107 (1): 3—12. 
  19. ^ Navtej Dhillon "The Role of the U.S. in the Middle East," Congressional Briefing (May 2008)
  20. ^ Navtej Dhillon, Tarik Yousef. "Inclusion: Meeting the 100 Million Youth Challenge"
  21. ^ Middle East Youth Initiative – Employment
  22. ^ Navtej Dhillon, Tarik Yousef. "Inclusion: Meeting the 100 Million Youth Challenge" (2007)
  23. ^ „Youth – An Undervalued Asset: Towards a New Agenda in the Middle East and North Africa, Progress, Challenges and Way Forward," Middle East and North Africa Region Human Development Department (MNSHD), The World Bank, 2007” (PDF). Приступљено 27. 10. 2011. 
  24. ^ „Middle East Youth Initiative: About: Why Shabab?”. Приступљено 27. 10. 2011. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ivetic023&oldid=22036519”