Корисник:Иwан011/Кореански рат

• Корејски рат је назив за оружани сукоб који су између 1950. и 1953. године водили Северна и Јужна Кореја, а у којем су на страни Југа биле САД и друге западне државе, а на страни Севера Кина и Русија.

• Узрок сукоба је подела Кореје која је од 1910. до 1945. године била под Јапанском влашћу - на Совјетску и Америчку окупацијску зону након предаје Јапана у другом светском рату. Демаркацијска линија, установљена претходним договором из 1945. године, ишла је 38. паралелом. Било је планирано да се по завршетку окупације одрже избори и Кореја уједини као држава с јединственом владом. Те планове пореметило је избијање Хладног рата па су, слично као и у Немачкој, преговори о уједињењу пропали. Уместо тога су СССР и САД установили супарничке и идеолошки супротстављене владе, односно државе које су се називале Северна и Јужна Кореја. Оба режима су настојали ујединити Кореју оружаном силом, али је Север, који је био примио издашну совјетску војну помоћ, једини био то у стању учинити. • Рат је почео нападом севернокорејске војске 25. јуна 1950. године. Малобројнија, слабије опремљена и деморализирана јужнокорејска војска брзо је поражена и присиљена на повлачење. САД су на то реаговале користећи совјетски бојкот УН и изгласавши резолуцију којом се у циљу супростављања јужнокорејској агресији може користити војна сила. У Јужну Кореју су из Јапана почеле пристизати америчке снаге које су колико-толико стабилизовале ситуацију, али су до септембра претрпеле велике губитке и под контролом Југа једва задржале мостобран код Пусана. • Прекретницу у рату представљало је искрцавање америчких снага код Инцхона, у севернокорејској позадини. Севернокорејске јединице су биле присиљене на ужурбано повлачење, па су снаге УН ослободиле целу територију Јужне Кореје. Но, опијен победом, амерички командант генерал Доуглас МацАртхур је одлучио наставити рат, прећи 38. паралелу и ујединити Кореју, овај пут под америчким патронатом. • Тај је потез озбиљно забринуо комунистичку власт у НР Кини, која је покушала упозорити Американце да се зауставе или ће се севернокорејским јединицама придружити кинеске снаге. Како су та упозорења игнорисана, Кинези су 19. октобра послали 300,000 "добровољаца" преко границе, а дотадашњу америчку премоћ у ваздуху су по први пут изазвали млазни кинески ловци МиГ-15. Када ни то није довело до заустављања америчког напредовања према кинеској граници, у новембру су Кинези предузели снажну офензиву, ударили у бок изнађених америчких снага, нанели им тешке губитке и натерали их на повлачење - које многи данас држе најдужим у америчкој војној историји. • Када су Кинези и Севернокорејанци поновно прешли преко 38. паралеле, осрамоћени МацАртхур је јавно захтијевао проширење рата на Кину и кориштење нуклеарног оружја. Тиме се супротставио предсједнику Труману који рат настојао ограничити, плашећи се да би могао прерасти у трећи светски рат. МацАртхур је смењен, те је након мањих америчких противофензива фронт постепено стабилизован.

• Јула 1951. године су отпочели мировни преговори, а рат се наставио кроз мање, локалне акције. Преговори су 27. јула 1953. године завршени потписивањем примирја у Панмуњону. Технички гледано, рат још увијек није завршен, али демаркацијска линија - тзв. Демилитиразирана зона - представља де фацто границу две држава.

• По свим критеријима, рат је завршио неодлучним резултатом. Северна, али и Јужна Кореја су доживеле неуспех у покушају уједињења, а на обе стране је погинуло 3 милиона људи уз неописива разарања. САД су успеле спречити комунисте у даљем надирању према Азији, али је у рату скршен мит о америчкој непобедивости. Кина је ипак, успешном интервенцијом у корист свог савезника, по први пут након 19. века повратила статус велике силе. Једини истински победник рата био је Јапан, који се наметнуо као најважнији амерички савезник у Азији и чија је индустрија захваљујући америчким војним наруџбама доживела препород. • Корејски рат је важан као први сукоб у коме су се сукобили млазни авиони, као и први сукоб у којему су кориштени хеликоптери, углавном за евакуацију рањеника.