Корисник:Иwан011/Антикомитерна пакт

• После покушаја нацистичког дрзавног удара у Аустрији 1934. године, односи између Немачке и Италије постали су још ближи, а веза измедју Мусолинија и канцелара Шушнига врло срдачна • Заједничка италијанско – немачка акција у Шпанији није била последица само идеолошке блискости режима ових двеју земаља са покретом генерала Франка, већ и резултат њиховог међусобног политичког приближавања, до којег је дошло средином 1936. године. Хитлер је 23. септембра 1936. године упутио у Рим свог министра правде Ханса Франка, који је уручио Мусолинију званичан позив да посети Берлин, и говорио је о “неопходности што тесније сарадње између Немачке и Италије”. На овај позив Мусолини се одазвао тако што је у Берлин послао свог зета Галеација Цана (гроф Цано), који је том приликом предао Хитлеру један поверљив досије докумената, под насловом “Немацка опасност”.

• Овај разговор између Хитлера и Цана, означио је први општи договор Немачке и Италије о подели интересних сфера на европском југо–истоку. На крају Цанове посете 25. октобра 1936, потписан је Немачко–Италијански споразум, којим је Немачка формално признала припајање Етиопије Италији и озваничен је договор о признавању Франкове владе у Шпанији, и којим су најзад одредјени правци Немацко – италијанске сарадње. • Тако је 1936. година, која је иначе била пуна драматичних збивања на међународној позорници, крунисана стварањем осовине Берлин – Рим. За кратко време ће постати прворазредна међудржавна групација, која диктира карактер и правце интернационалне политике.

• Антикоминтерна пакт који закључен 1936. године између Немачке и Јапана, представљао је директну борбу против комунизма, тј. Совјетског савеза. Осим што је требао да се бори против комунизма, Немачкој је донео и другу корист: -давало је могућност да се агресивни планови Немачке пред западним силама јос убедљивије приказу као искључиво антикомунистички и антисовјетски; -рачунало се да се уз помоћ Јапана Велика Британија и Француска што јаче притисну и угрозе на Далеком Истоку, како би ослабиле њихову отпорност у Европи. • Постојали су и одредјени интереси у Јапану, који је имао експанзионистичке претензије на Далеком истоку и Пацифику, где су му главни противници били САД, Велика Британија и Француска, а не СССР. Намера им је била да се шире по Далеком истоку, онда када би Французи и Британци били заузети борбама у Европи (старом континенту). • Немачка помоћ би била од капиталног значаја, ако би се Јапан ипак уплео у сукоб са СССР-ом. • Први Немачки кораци у Токију у правцу закључивања војног савеза са Јапаном били су учињени у лето 1935. године. • Све до средине 1936, јапанска влада је избегавала да на Немачки предлог да јасан одговор. Тада су Немци поднели нов, знатно другачији : две земље би закључиле уговор против коминтерне као главног носиоца комунистичке опасности, којим би био прикључен тајни додатак уперен против СССР-а. • После дужег размишљања и двоумљења, војно–политичко вођство Јапана прихватило је предлог о закључењу пакта са Немачком у форми анти–комунистичког, а не анти–совјетског споразума. Тако је 25. новембра 1936. године између Немачке и Јапана потписан уговор на пет година о пружању заједничког отпора “субверзивној активности” комунистичкој интернационали, и њеној разорној делатности против постојећих држава и друштвено–политичког система. • Антикоминтерна пакт је имао тајни додатак, који је предвиђао да у случају “неизазваног напада или претње нападом од стране СССР-а на једну од потписница,друга неће преузети ништа што би олакшало положај СССР-а”.

• У Совјетском савезу, антикоминтерна пакт је изазвао велико узнемирење. Москва је оптужила Немачку и Јапан да припремају “Свети рат против Совјетског савеза”.

• Хитлер ће у току 1937. године главну пажњу усмерити на придобијање Италије за антикоминтерна пакт. Због добрих односа са СССР-ом, Мусолини ће дуго оклевати да му приступи. Да би се придобила Италија, најпре је Геринг путовао у Рим у јануару 1937. године, носећи Мусолинију предлог о стварању заједничке Немачко – Јапанско – Италијанске поморске формације, и захтев да Италија напусти Друштво народа. Кључ придобијања Италије била је Мусолинијева посета Хитлеру у Минхену и Берлину 24-29. септембра 1937. године. У току помепзних свечаности, Дуче се преломио (у говору који је одржао на грандиозном митингу пред 800.000 становника Берлина, рекао је: “Кад фашист има пријатеља, он иде са њим до краја”). Неколико недеља касније, тачније 6. новембра 1937. године, Италија је приступила антикоминтерна пакту.

• Антикоминтерна биће окосница Тројног пакта који ће се касније створити