Корисник:Иwан011/Манџурска афера 1929.-1933.(Манџукао)

ПОЧЕТАК ЈАПАНСКОГ ЕКСПАНЗИОНИЗМА – МАНЏУРСКА АФЕРА 1931.

• Привредна криза 1929 – 1933. године такође је тешко погодила и Јапан, па самим тим преовладавају лагано милитаристицко – фашистичке и остале агресивне струје у јапанском друштву. Ова криза је нарочито погодила јапански извоз. Ту се и јавља идеја да се ресурси који мањкају у јапанској идустрији и привреди потраже на пространим тржишта Далеког истока – пре свега Манџурији. • Манџурија је била пространа територија на којој је живело 30 милиона становника, од којих су 90% били Кинези, док су староседеоци Манџурци чинили свега 10%. Манџурија је била значајна због свог рудног богатства (угаљ, гвождје и други метали), које је Јапану било прекопотребно. Такође, и стратешки положај је био јако битан, из разлога што су пролазиле две јако битне пруге.

• 18. септембра 1931. после “квази инцидента” на Јужно – манџуранској железници, где је експлодирала мина и незнатно оштетила један колосек, јапанске трупе стациониране у Манџурији ступиле су у дејство. Кинези нису успели да пруже јак отпор, јер их је свега било 10.000, па су их Јапанци лако разоружали, да би у наредних 6 недеља овладали скоро целом Манџуријом.

• Расправа у Друштву народа почела је одмах (вец 22. септембра), али су те околности биле јако неповољне по Кину. Остале силе нису желеле да се мешају у овај сукоб, заузимајући или неодређене ставове, или патетичне као нпр. Французи, који су рекли да треба задржати статус qуо на Далеком истоку. • 1. марта 1932. године, Јапанци су прогласили “независну” Манџурску државу Манџукуо, на чијем челу је био намесник Пу Јием (бивши кинески цар). Тада држава постаје у потпуности под влашћу Јапанаца. Тако су овладали Северо-истоцном Кином, која је била богати ресурс (тада је већ производила 8 милиона тона угља годишње, и 2 милион гвоздене руде). • С обзиром да је Јапан створио вештачку државу Манџукуо, притом прекршивши одредбе пакта Друштва народа, Бријан – Келоговог пакта, и уговора деветорице са вашингтонске конференције из 1922, Литонова комисија предлаже Друштву народа да нареди Јапану повлачење војске из Манџурије, и да дезавуише новостворену државу, и врати је под Кинески државни суверенитет.

• Чим је завршено покоравање Манџурије, милитаристи су окренули поглед према кинеској провинцији Џехол која се налазила измедју Манџурске границе и Великог кинеског зида. Џехол је представљао капију кроз коју се стиже до срца Кине, њених централних провинција. Јапанске трупе су 1. јануара 1933. без икаквог повода упале у Џехол и освојиле град. Неколико дана касније, јапански војни министар Араки изјавио је да ће цео Џехол, као саставни део Манџурије, бити запоседнут од јапанске армије, и позвао је кинеске војне посаде да га напусте. • Ова нова агресија, најзад је покренула Скупштину Друштва народа против Јапана. Развила се дебата у којој Јапанци нису били у стању да изнесу ни један други аргумент осим своје тврдње да Кина није “организована држава”, и да су јапанске трупе да дужне да својим грађанима у тој земљи пруже ефикасну заштиту. На крају те бесмислене дебате, Скупштина Друштва народа је 24. фебруара 1933. усвојила резолуцију којом се јапански поступци у Северо–истоцној Кини проглашавју незаконитим. Јапан се позива да сместа евакуише Манџурију и да призна кинески суверенитет над њом. • На ову резолуцију Друштва народа Јапан је одговорио на свој начин, буквално сутрадан по усвајању резолуције Друштва народа о Манџурији, јапанске трупе настављају офанзиву у Манџурију. Она ће ускоро бити окончана поседовањем целе ове области до краја марта, да би у априлу јапанске снаге овладале великим делом Кинеског зида, и запретиле Пекингу. Кинеској влади не преостаје ништа друго него да у мају прихвати примирије којим се признаје окупација Џехула, и укида бојкот јапанске робе у Кини. • Још значајни потез владе у Токију била је одлука саопштена 27. марта 1933. да Јапан напушта Друштво народа, укузајући тиме демонстративно на његову немоћ. • Најзначајнија политичка последица Манџурске афере био је нагли пад угледа Друштва народа у свету. Показало се да ова организација у првој великој ратној опасности до које је дошло услед деловања светске економске кризе, није смогло снаге и нашла средства да сузбије агресора и да заштити жртве агресије. Други ударац сличне тежине који ће Друштво народа претрпети ускоро после тога, нанеће јој слом конференције о разоружању,чији је она били иницијатор и сазивач.

• Године 1934. Монголија и СССР су увиделе неопходност о међусобној сарадњи на узајамној одбрани пред претњом растућег јапанског војног присуства у Манџурији и Унутрашњој Монголији. Дана 12. марта 1936, сарадња је ојачана десетогодишњим монголско-совјетским споразумом о пријатељству, који је укључивао узајамни одбрамбени протокол