Корисник:Која - драган којић
[[КОЈА Оно што ћу овде описати је мој лични манифест којим сам руковођен у мом
shvatanju slikarstva kao oblasti likovnih umetnosti, naravno i u mom slikarskom radu
Prikazaću tekst štampan u jednom slikarskom prospektu početkom osamdesetih godina
u Berlinu. Pošto je btekst na nemačkom jeziku to ću ga objaviti zbog autentičnosti
u originalu.
* * *
Es ist kein weg, eine Gegenständlichkeit durch neue Materialien und Mittel
darzustellen,sondern es besteht die Notwendigkeit einer inhaltlichen Veränderung des
Bewusstseins über den Raum.
*Durch Begreifen wird eine Bewusstheit erfahren über Existenz der Formen in
den unendlichen Dimensionen des Raumes.
*Ein Bild ist ein völlig frei ausgesuchter Durchschnitt im universellen Raum.
Perception dieses Durchschnittes bringt ein vollständiges Abbild der Realität hervor
und über die Wahrnehmungssinne erfolgt die Bewusstwerdung der Wesenheit einer Realität
- es ensteht ein ästhetisches Erlebnis.
*Die Zeit ist als mehrdimensionales Gefüge wahrzunehmen, die eine im freien
Raum existente Form bestimmt und in ihrem Sein begrenzt.
*Das Bewusstsein als Teil des universellen Raumes erscheint auf dem Bild als
Projektion.
KOJA = slikar sa saznanjem "Znam, dakle vidim."
-namenjeno onima koji slikarstvo dožilja-
vaju kao intelektualnu aktivnost-
Počeću od mod prvog susreta sa analizom fresaka na Katedri za istoriju umetnosti.
Dubok utisak ostavilo je na mene otkriće postojanja *inverzne perspektive*.O tome nije bilo
mnogo reči tokom predavanja ali ja sam nužno morao saznati "Zašto?"
Kao odgovor pojavile su se mogućnosti: 1- Propisano kanonima; 2- Uticaj starijih
majstora; 3- Nemogućnost da se cela priča smesti u format. Instinkt me je vodio ka razmiš-
ljanju o drugačijem motivu -*nužnost*; kao rezultat intelektualnog proživljavanja teme sre-
dnjevekovnog zoografa.
"Gde sam tu ja?"- moralo je biti logično pitanje tog umetnika jer je *nužno* mo-
rao znati stanje duha (shvaćeno kao celovit mentalni sklop) svih učesnika događaja. Tu se za
mene pojavljuje trag koji (možda) vodi do razjašnjenja.
Sledeći tu stazu ka saznanju; nastojeći da se što više poistovetim sa srednjeve-
kovnim živopiscem a poštujući princip: "Ko se ne uzdigne do ideje celine, sasvim je nespos-
oban da oceni neko delo."-citat F.V.J.Šeling-a ("Filozofija umetnosti"); doživeo sam sebe u
prostoru veoma stabilno pozicioniran - bez opipljivog oslonca.
Bilo je to nešto što bi (možda) odgovaralo pojmu *jenzeitig* ali ne kao mistična
suprotnost jednostavno shvatljive stvarnosti, već kao paralela prostora i vremena suprotnog
polariteta. Ta dva elementa objedinjena doživeo sam kao *celinu* (apsolutno) tj.- Univerzum
(Vaseljena).
Tu je sada sve bilo moguće, pa i sve prostorne i inverzne perspektive; ili kao ono
kada deca nacrtaju sebe, tatu i mamu (koja je na drugom kraju ulice), a ona je kao pojava
najveća. To je sasvim shvatljivo jer je ona u *njihovom* Univerzumu apsolutno najveća.
Dakle kada sam mentalnim naporima uspeo prići dovoljno blizu *Ideji* apsolutnog
doživeo sam sebe u *univerzalnom prostoru*. Tada je postalo jasno zašto je Šeling povezao
*apsolutno* sa idejom *Bog*, a takođe i shvatljivo kako su srednjevekovni slikari (tematski
vezani za ideju Bog) svoju poziciju percepiranja izmestili sa *one* strane, odakle je (za
nas) inverzna perspektiva bila sasvim normalna (prostorna).
A sada da bih oterao monotoniju daću kratak opis jedne slike (iz oblasti tzv.-
naiva) viđene u jednoj Tv emisiji. Gospođa (autor) naslikala je seosku kuću sa dvorištem i
svim pripadajućim atributima. Jasno je da je scena viđena iz normalne (prostorne) perspektive.
Ali gle čuda, na kući je naglašeno visok dimnjak, na njemu gnezdo rode i još dva jajeta u njemu.
Autor je intelektom prodrla u *univerzalni prostor*, dosegla saznanje o postojanju dva jajeta
i to nam prikazala na slici,naravno u inverznoj perspektivi. Ja joj apsolutno verujem jer slika
deluje sasvim shvatljivo i normalno.
Potraga za dokazima o mogućoj inverznosti perspektive dovela me je do spoznaje da
Univerzum (univerzalni prostor) nije kompaktna i statična celina,već vrlo dinamičan protok
prostora i vremena bez ikakvog ograničenja u pravcima i smerovima. Univerzum se pojavio kao
bezgranično mnogo prostornih preseka (ravni) koje se ukrštaju (seku) sa isto tako bezgraničnim
brojem vremenskog toka.
Te tačke *sretanja* (prodiranja) vremena kroz prostorne ravni pojavljuju se kao zn-
akovi (simboli). U momentu uspešnog shvatanja (saznanja) njihov skup ostvaruje u svesti pro-
jekciju stanja (zbivanja) viđen čulima vizuelne percepcije. Pojavilo se pitanje: "Šta je tu *
realno*? - Ono što možemo da sagledamo čulima ili do čega dolazimo intelektom?. Ja sam se, po-
malo podstaknut nekim parapsihološkim fenomenima, opredelio za *ovo* drugo.
Opisaću sada kako je moj kolega i prijatelj Jürgen Napionteck došao do formulacije:
"Der Betrachter wird zum "Betrachteten." O Jürgenu treb reći da je bio solidno likovno obrazovan
jer je prošao oba smera (likovni i primenjeni) na HDK Berlin.
Često i dugo razmatrali smo *fenomen* - prostorno/perspektiva><perspektiva/inverzno.
Sledio je zaključak da je to jedna nedeljiva celina (univerzalna), tj.= *Realität*. U tom Real-
nom posmatrač traži tačku oslonca (sopstvenu poziciju u protoku samog događaja) kojom prilikom
postaje svestan sopstvene relacije u odnosu na događaji to mu omogućuje saznanje koje on doži-
vljava kao *viđeno*, te tako postaje istovremeno posmatrač i posmatrani. Dakle posmatrač biva
posmatran i od sebe samog.
To nam je bio dobar dokaz da se do spoznaje jednog dela likovnih umetnosti ne dol-
azi čulima (opažanjem) već intelektom (prosuđivanjem).
Sledi sada interesovanje za to od čega se sastoji sveopšti ambijent saznanja. Taj
svekoliki i *jedinstveni* ambijent je *suština*, beskonačni skup pojedinačnih elemenata koji is-
punjavaju *apsolutni* prostor, što smo mi shvatili kao Univerzum - masa bez fizičke ali sa itel-
ektualnom težinom. Pojedinačni elementi su: Ravni preseka suštinski slobodnog prostora, linije
toka vremena i tačke njihovog susretanja (tačnije tačke u kojima tok vremena prodire kroz prost-
ornu ravan). Te tačke (Punkt) u svom skupu na izabranoj površi preseka prostora postaju simboli
(znakovi) koje intelekt opaža (detektuje).
Znči da skup ili skupovi iz jedne ili više izabranih ravni, pošto su shvaćeni od
strane *svesnog*, u daljem procesu formiranja saznanja dolaze u kontakt sa nižim nivoima inte-
lektualnog *biti*(Sein), kao što su iskustvena pamćenja (genetsko, kolektivno), kojom prilikom
u zavisnosti od potreba jedinke (pojedinačno) menjaju konfiguraciju. Dalji tok (Strom) stečenih
saznanja prolazi kao kroz filter snzibilitet jedinke. To u svesti jedinke (posmatrač) oformljuje
vizuelnu predstavu - vizuelni doživljaj. Kada je reč o slikarstvu to se može nazvati estetskim
doživljajem.
Sada ću ukratko dati pojašnjenja o četiri principa izloženih u mom manifestu.
Prvi - poimanjem misaone (intelektualne) stvarnosti dolazi se do saznanja o postojanju formi
(trodimenzionalni deo prostora ispunjen suštinski povezanim sadržajem) u suštinski beskonačnim
dimenzijama sveobuhvatnog ambijenta.
Drugi princip je malo konkretniji. On govori o slici koja je apsolutno slobodno
izabran presek kroz sadržaje univerzalnog prostora. Posmatranje tog preseka daje jedan potpun
odraz Realnog a koji preko čula za spoznaju stvarnosti pokreće saznajni proces o suštinskoj
realnosti. To će dovesti do nastanka estetskog doživljaja. Tako bi se moglo reći da je najviši
stepen estetskog doživljavanja jednak najsnažnijem poimanju sveukupne (apsolutne) stvarnosti.
Princip br. 3 - Sa zbiljom shvaćeno *vreme* je mnogodimenzionalna linija (više-
dimenzionalni vremenski tok) koja u slobodnom ambijentu (izabranu) formu definiše i njeno pos-
tojanje omeđuje. To znači da su izabrane forme ma koliko bile deo *apsolutnog* prostora u svom
postojanju ograničene elementom *vreme*.
Četvrti princip zaključuje: "Saznanje budući deo apsoluta (univerzalnog prosto-
ra) prikazuje se kao projekcija na jednoj slici." Time se kao prirodni nameće *Raison* da ono
što VIDIMO ZAVISI OD ONOGA ŠTA SMO SAZNALI.
"Wen Sie sih in die Konzeption dieser Malerei vertiefen, werden Sie eine visuelle Darstellung auf einer Leinwand, die Raumzeit in ihrer Vollsichichtigkeit zu den Dimensionen
финден. Дет Бетрацхтер wирд зум "Бетрацхтетен" дас хеист, Сие финден сицх алс Актеур им Миттелпункт дас Ереигниссес wиедер. Диесес Ерлебен ист дие безwецкте Wиркунг дер Билдер. Дер Малер зеигт унс ин зwеи Компоситионен нацх Ворлаген вон анерканнтен Меистерн еин практисцхес Бедиспиел диесес Wеитерентwицклунг дес "Геданкенс дер Билденден Кунст." Ицх üберлассе Ихнен, диесе неуен Дименсионензу ентдецкен унд wахрзунехмен." Оо је оригинални текст критичког осврфта на моје сликарство који је Јüрген Напионтецк написао и који је објављен у мом проспекту са манифестом, у Берлину негде око 1985.год.
Ja ću ovde u vrlo slobodnom prevodu istaći iz tog teksta samo nekoliko delova koje smatram važnim. Ako se udubite (kaže) u koncepciju tog slikarstva pronaći ćete sa sigurnošću *vremenskiprostor* (Raumzeit) na jednoj slici kao dimenziju. Zatim, posmatrač biva posmatran, a to znači da se pronalazi ponovo kao učesniku središtu događaja. Za to kaže da je suštinski efekat kojim slika deluje. Kao primer navodi dve moje slike koje su tih dana bile izložene u galeriji Terzo u Berlinu. To su "Proleće" po Botičeliju i "Olimpija" po Maneu ( ove slike se moguvideti na mom profilu Koja - dragan kojić, Google+). Zadnja rečenica u njegovom osvrtu poziva korisnike da te nove dimenzije otkriju i prihvate ih kao stvarnost.
Nešto različito, a ipak isto napisano je deset godina kasnije nakon posete mojoj izožbi u galeriji Il`Sestante u Milanu a potom objavljeno u umetničkom časopisu L`elite. Slobodan prevod tog osvrta bio bi da se slikar inspiriše nekim novim kubizmom koji istražuje ambijent,prostor i vreme, ali ne kao realističnu percepciju čulima vizuelne percepcije, već prolaženjem (provlačenjem) kroz saznanje, iskustvo i emocije. Ovo je originalni tekst sa imenom autora:
"Koja si inspira al cubismo, pero nuovo, che indaga ambiente, spazio,tempo, non come realmente percepiti dai sensi ma visti attraverso coscienza ed emozione.." - Nadia Greco,Milano