Корисник:Крсто~срwики

  STASAVAJU BALERINE

Под руководством професорке Розице Попаре прве црногорске балерине,првакиње сплитског балета,у Никсицу стасавају балерине које увелико мастају да це једног дана заиграти на великим позорисним сценама .Дјевојцице Марсела-Маса Балетиц,Ксенија Зиројевиц,Марија Перутовиц,Ивана Бакоцевиц,Сестре Цворовиц,Исидора Сариц и друге њихове врсњакиње са успјехом освајају тајне ове умјетности.Нису само оне срецне,вец и њихови родитељи,који дају подрску професорки Попари.Мецена и идејни творац озивљавања балета у граду Никсицу је прослављени балетски играц Радомир Крулановиц,инаце родјени Никсицанин који зиви и ради у Аустрији.Његова помоц сигурно неце изостати,посебно када зазиви скола балета.Љубитељи балета насли су се у ситуацији као они у цувеном Пирандјеловом комаду СЕСТ ЛИЦА ТРАЗИ ПИСЦА,да пронадјемо најбољи нацин како да се овој дјеци балет приблизи као игра.На срецу у томе смо успјели,захваљујуци струцности професорке Розице Попаре.Дјеца зиве за њен цас,а и родитељи који са великом пазњом посматрају умјетницке креације својих кцерки.Никсицани нијесу вјеровали да це балет икада стици у нас град казе Брано Балетиц ција синовица Маса неуморно вјезба.Ево,ту је, под кровом сколе Олга Головиц.Одусевљени ангазовањем професорке Попаре,родитељи це покренути петицију са једним циљем да њен труд буде вреднован и на нивоу опстине.

                                                                                   V.KADIC

         Mame aplauze

Male niksicke balerine  vec poznate van svog rodnog grada.
Iako tek osvajaju tajnu baletske igre ,niksicke djevojcice uzrasta od 5 do 12 godina svojim prvim nastupima mame aplauze.Izasle su one iz sjenke anonimnosti,pa se za njih culo i van rodnog grada.Za sve je kriva profesorka Rozica Popara,koja ne stedi ni vreme ni put od 120 km koji prevali od Podgorice do Niksica  i natrag,da bi djevojcicama prenjela makar dio svog bogatog iskustva.Za uspjeh je potrebno dosta strpljenja,rada i truda.To je dug proces i decu treba lagano upucivat u svet baleta.Mislim da bi u Niksicu trebalo vise da se ukljuce gradske institucije kako bi se nasao adekvatan prostor i stvorili bolji uslovi za rad.Jer,zaista se radi o sposobnoj i talentovanoj deci koja su vec imala uspjesan nastup u Podgorici kaza za Novosti profesorka Popara.Nazalost,dodaje profesorka jos nemaju nijednog djecaka zaintresovanog za balet.Razumem to,jer ovo je vise sredina borilackih sportova,fudbala,rukometa,kosarke i odbojke.Ali,ko zna mozada uskoro i na nasa vrata zakuca neki buduci niksicki baletan dodaje Rozica Popara.Djevojcice Marsela-*masa Baletic,Ksenija Zirojevic,Marija Perutovic,Sofija Vucurovic,Zana Radulovic,Anja Perovic,Ivana Bakocevic,Milena i Nikolina Cvorovic,Lucija Filipovic,Hajdana Stanisic,Anja Djurdjevac,Isidora Saric i druge,kipte od srece.Jedva cekaju dan kada ce zaigrati u Zizeli ili u nekoj drugoj romanticnoj prici.

                                                                                 V.KADIC

    CRNOGORSKI PRINC BALETA RADOMIR RADE KRULANOVIĆ   

Филмски геније Сергеј Параџанов је рекао да се чиста љепота једино може видјети у балету.

Радомир Раде Крулановић се родио у Никшићу у Црној Гори 1.07.1934. године. Плесно знање је стекао у Средњој балетској школи у Љубљани и наставио студије на медјународном плесном центру у Кану. Од 1954 године до 1980 био је солиста балета у Љубљани, првак Љубљанског балета, а касније балетски педагог и начелник градског позоришта у Клагенфурту, Аустрија. Радомирове-Радове најважније улоге су остварене у Ромеу и Јулији, Плавој птици, Успаваној љепотици, Лабудовом језеру, Жизели и другим.

Од 1978 године живи и ради у Клагенфурту.

’’У Љубљани сам учио средњу балетску школу. Игра ме освојила а и ја њу. Показали смо да црногорци имају слуха за лијепу умјетност. Играо сам и пред Хрушчовом у Москви. Сарадјивао са чувеним Серђом Лифаром, пријатељељем Пабла Пикаса, Милорадом Мишковићем, дивном и незаборавном Пином Бауш, Рудолфом Нурејевим, Вишњом Ђорђевић, Душком Сифниос, Иванком Лукатели, цетињанином Мирком Братичевићем, мађарским националним театром и бројним њемачким школама.’’

	Pored Rada je uvijek njegova žena Ema, slovenka sa kojom je proveo pedeset godina braka. ’’Naš život je prožet aplauzima. Radomir je često bio odvojen od kuće, ali smo za to imali razumijevanje, podržavali ga i uspjeli. Živjeli smo i živimo sretno sa našim sinom Marjanom, 52 godine, baletskim igračem koji ima uspješnu karijeru i svoju privatnu baletsku školu u Klagenfurtu.’’

	Rade govori kako mu je život bio težak. Baletska priča teče kao na filmu. Radio je u kamenolomu u Minhenu da bi platio baletsko školovanje i na kraju naš junak je uspio. Otac, ugledni sveštenik Radule, dolazio je  da gleda svog sina Rada u Ljubljani kako igra u baletskim prestavama. Kada je rekao zbogom sceni to nije bilo i zbogom igri. Princ igre je obišao cijeli svijet a oduševljen je bio ruskom baletskom školom.

У љето 2010 године Радомир је био у Црној Гори. Тада је заједно са Марином Абрамовић добио пасош културног амбасадора државе Црне Горе.

Раде је говорио да и Никшић треба да има балетску школу. Био је сретан када смо му рекли да постоји велики број родитеља који би вољели да њихова дјеца играју балет. Љубитељи балета су се нашли у ситуацији као они у чувеном Пиранделовом комаду ’’Шест лица тражи писца’’ да пронадју најбољи начин како да се дјеци балет приближи као игра. Посао им је олакшан јер подвиг који је Радомир направио биће им звијезда водиља, каже Крсто Балетић, чија кћерка Маша похадја часове балета.

Почела су да долазе дјеца, доводили су их баке, једна бака то није могла да вјерује, плакала је од среће. А господја Виолета Сарић, кад је чула да постоји школа дотрчала је узбудјена и изненадјена, и њено дијете Исидора данас, послије четири године, је једна од најбољих.

Школа је почела да ради од септембра 2010 године, дјевојчице Марсела Маша Балетић, Ксенија Зиројевић, Ивана Бакочевић, сестре Чворовић и Богетић, Марија Перутовић, Исидора Сарић, Јана Булајић, Милица Горановић, Сања Дјурдјевац, Хајдана Оташевић, Жана Радуловић и остале дјевојчице са успјехом освајају тајне ове умјетности. Нијесу само оне срећне већ и њихови родитељи који дају подршку професорици Розици Попари. Захваљујући упорности и стручности професорице Розице Попаре дјеца живе за њен час као и родитељи који са великом пажњом посматрају умјетничке креације својих кћерки. Одушевљени ангажовањем професорице Попаре родитељи ће покренути иницијативу са једним циљем да њен рад буде вреднован на нивоу Општине. Изашле су оне из сјенке анонимности па се за њих чуло и ван родног града. Професорица Попара преноси своје професионално искуство не штедећи себе. За успјех је потребно доста стрпљења рада и труда. Ради се о способној и талентованој дјеци која су већ имала јавне наступе у Подгорици, Никшићу и мјесној заједници Жупа, родном мјесту нашег Радомира. Све ове дјевојчице живе за час балета, сретне су и сањају дан када ће заиграти у Жизели или у некој другој романтичној причи.

Школа има подршку бројних балетских умјетника и школа из цијелог свијета. Сјајна Иванка Лукатели им је поручила ’’да раде, буду стрпљиве и уживају у бајци која се зове балет’’.

Ми, градјани Црне Горе можемо бити поносни на нашег никшићанина, културног амбасадора Радомира Крулановића, који је представљао и представљаће Црну Гору у најбољем свијетлу.

Крсто Ђ. Балетић Тино Ђикановић