Корисник:Лејла Мешић

Мар 13 2008 - 16:19 хоћу и ја Путовајући кроз свет , мењајуци град по град државу за државом , пријатеље по пријатеље , околину сваку , оствљајући најлепсе успомене и једини траг детињства свога и данас се сети са сузама оца свога . Дјевочица тиха и весела увек распевана од малена разиграна и татина мала маза стојала је једног сунчаног предивног дана на степеницама испред хаустора тадашњег стана у домовини која нема њен родни град али га воли сваким даном све више и данас дан једнина лепа сећања и оно мало детињства , са комшијама игра , снешко и грудвање , пливање и сплавови велики огромни слапови једино што лепо везано за детињство њено је остало тата јој је тихо шапнуо на уво чувај брата док се не вратим , број до стотину па се са братом у стан склони . То је био крај детињства њенога , пријатељства из кварта и свих оних веселих тренутка. Одвео их је тата и маму и њу и брата опет у далеки непознати свет , где никада пре није била само са сузама у очима знао је и он да нема више радости , знао је да дјевојчица неће имати и једног трага младости . Са вештачким осмехом брзо је рекао не узимај ништа само седи у аутомобил и спусти главу идемо кроз минирану траву није сватила шта то значи , чувала је брата и смиривала маму али је послушала тату и од тог дана прстала да слуша иога осим тату . Недуго након тога пролазећи кроз пакао од гроба до гроба и не знајући шта је смрт избледео је њен дух нестала разиграност и распеваност Стојала је непомична у мраку неке рушевине међу разрушеним кућама на врху неког брда у којем је први пута тата је лежао као да је заспао , довезли су га тако лепог и мирног увек са озбиљном фацом војном опет су јој рекли десио се најтузнији дан иако ти је тек дванаест година знаш , већ си довољно одрасла гледала је непомична и скамењена мислила је да спава , држала му главу и звала тата није се јављао није се ни насмејао само је спавао знала је да се пробудити неће , неће више никада у глави јој је одзвањала само помисао зашто тата гледала је милионе људи око себе једини пут забранивши брату улаз у те одаје Није могла да се одвоји , ишли су сви према његовој сахрани миловала му је љубљећи бледо лице уснуло питајући зашто је погинуло одговор нико није дао иако су јој рекли тако малој да је дјете иако већ зрело . Последњи поздрав дала је тати пољупцем у чело док су га паковали у дрвени сандук закивајучи неким старим клиновима као кутија у којој је отишао њен тата на излазу рушевине те , без прозора од стакла прекривеним најлонима и без врата питала је оног господина што јој је рекао да јој је мртав тата може ли и она са татом где и он иде само да сама не буде рекао је не може не идеш ти тамо тебе чека пуно свега лепога опет је стојала са крокодилским сузама и не питајући гласно се дерала хоћу да идем са татом где год да је то , мој је тата хоћу да сам поред њега сада хоћу да сам са својим татом водите и мене сада господин је стојао нем и збуњен рекао само моменат лези мало ето ме одма излазивси из рушевине пуне јада закључали су дјевојчицу изгубљену на земљи тада . Није имало јој смисла ишта , само је лежала плачући и чекајући да је са собом опет поведе било где њен тата . Пола тог језика којег су људи на том брду говорили није разумела јер је у другом свету одрстала и рођена па онако збуњена почела је да мрзи себе саму тада није ту био њен тата да се игра са њом , да јој преведе шта то значи што је заспао сада Постала је нема и хладна , душа празна , одрасла је са дванаест година у мору пуном гробова које је спречавао да умру њен тата сада је и он са њима у кутији оној закопан и затворен чавлима . Размишљала је можда се и пробуди ипак би ја да будем ту код њега да сачекам да ме загрли и чува од свега .Плакала је и плакала дозивала тата у рушевину ту није хтела да оде више икада али јој се није пробудио тата. Пролазили су дани послушала је татине речи чувала брата , водила га у школу , облачила , играчке му куповала тако мала само да и он не пита где тата мама је пала у транс, пар година за редом из кревета није устала,у туђем свету су били покушавали смрт зауставити и смрћу су остали и погођени па је у себи девојчица мала стално понављала отишао ми је тата неће и тачка ни брат ни мама ја ћу да одем прва да видим како је мој тата. Није се више играла играчкама , избегавала је децу другу , ни ским није причала осим са једином сачуваном сликом тате дуго проводећи сат и дане тата шта да радим како колико нико ме није животу овом новом!