Корисник:НастасијаМариц
Ресавска пећина[уреди | уреди извор]
Ресавска пећина се налази у источној Србији на 20 км од Деспотовца,у кречњачком брду под називом Бабина глава,на обали крашког поља (Дивљаковац). Спада у најлепше пећине у нашој земљи.Дуга је 4,5 км.
Историја[уреди | уреди извор]
За пећину су знали само чобани који су се склањали од невремена са стадима оваца. Један од чобана је открива 1962. године са свилајначким планинарима.Детаљно је испитана од стране новосадских спелеолога, на челу са др. Јованом Петровићем. Радови на уређењу пећине су трајали 10 година .Пећина је званично отворена за посетиоце 22.априла,1972.године. Радови на уређењу пећине су трајали 10 година.Представља једну од најстарије испитаних пећина, стара је око 80 милиона годин
Клима[уреди | уреди извор]
Температура је константна и износи 7°Ц, док влажност ваздуха варира од 80-100%.
Богатства пећине[уреди | уреди извор]
Накит који се налази у пећини процењује се на 45 милиона година.Унутрашњост пећине је богата бројним и разноврсним дворанама, каналима, галеријама, стубовима, сталактитима, сталагмитима, драперијама и окамењеним водопадима. Због богатства и разнобојности накита Ресавску пећину зову још и ,,Ресавска лепотица’’.
Накит пећине почиње од самог улаза који се налази на 485 м надморске висине. Накит настаје растварањем калцијум карбоната, а боја зависи од минерала кроз који прође вода. Накит се појављује у три боје, а то су црвена, жута и бела. Најдоминантнијиа је црвена боја која потиче од оксида гвожђа, бела потиче од кристалног калцијума, а жута од примеса глине.
Туризам[уреди | уреди извор]
Пећина је до сада детаљно истражена у дужини од 2830 м, а за посетиоце је уређено око 800 м. Кроз пећину посетиоци се крећу спиралном бетонском стазом, која пролази кроз различите дворане на два нивоа (горња и доња галерија). Најнижа тачка до које долазе посетиоци налази се на 405 м надморске висине. У горњој галерији обилазе се четири дворане: Дворана сраслих стубова или колонада, тако названа због жућкастих стубова који заузимају простор од пода до таванице, друга је Дворани кошница у којој је таваница прекривена сталактитима који се још увек формирају. Другу и трећу дворану спаја канал црвених бреча, по чему је Ресавска пећина јединствена. Тај кањонски канал је најсувљи део пећине и ту нема пећинског накита. По средини канала налази се понор Слепи тунел, дужине 25 метара, који је испитан, али није уређен за разгледање. Кањонским каналом стиже се до треће дворане, Предворја историје, тако назване јер је у њој пронађена камена секира и врхови копља, лобања поларне лисице и огњиште праисторијског човека. Краћим тунелима, који су накнадно пробијени, долази се до Стазе окамењених водопада, веома акустичне дворане са фигурама које подсећају на старца и старицу. Четврта дворана носи име Кристална. Ресавска пећина има статус заштићеног споменика природе, укључујући и непосредну околину површине 11 хектара.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
http://www.upoznajsrbiju.co.rs/prica/resavska-pecina-35 http://www.resavskapecina.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=51&Itemid=61 http://www.srbija.travel/priroda/pecine/resavska-pecina/