Корисник:Слободан арх.Спасојевиц-Спаки

име: Слободан Спасојевић

датум родјења: 21 април 1945 год.

место родјења:Зрењанин

држава: Југославија

Родјен у радничкој породици од оца Душан-а / Димитрије/ Спасојевић, једног од оснивача С.D.РАДНИЧКИ из Београда, и мајке Анка/ родј.Вереб/Спасојевић као друго дете.Три године је старији његов брат, Димитрије / Душан/ Спасојевић.

Најраније детињство, у здравом окружењу природне породице

, до завршеног другог разреда осмогодишње школе провео је у Београду.У августу 1953 године породица се пресељава на Нови Београд , део града који се динамично развија и који је сада највећа Београдска Општина са преко 280 000 становника.Ту завршава осмогодишњу школу, 1959 године се уписује у Земунску гимназију, завршава је 1963-64 године уписује Архитектонски факултет Универзитета у Београду и дипломира 1971 године, одлази да одслужи војни рок.После одслуженог војног рока запошљава се у струци на изводјењу радова и прошавши сва звања од инжењера приправника до самосталног руководиоца и директора фирме, после изведених капиталних објеката и двадесет година рада у оперативи нарушеног здравља одлази у инвалидску пензију.Поред редовних активности, ангазује се у Извидјачима чији је члан од оснивања Одреда Земун 1955 године, као што је учествовао у локалним и савезним радним акцијама или еколошком удружењу "За заштиту белоглавог Супа".Ипак најзначајнији део његовог карактера оформљен је око породице и његове једине ћерке Весне Самарџић- Спасојевић

"

"Од своје прве оловке" и цртежа објављених у новинама " Наш лист", ухваћен у замку покушаја, да цртежом сликом или мозаиком задржи тренутак времена непрекидно од 1957 године мање или више ангажовано слика до данашњих дана.

Врло рано је схватио да оно што "види" вреди далеко више него оно што " чује, "опредељује се за сликарство.Самостално експериментише, чита и гледа репродукције, гомила знање и тражи свој израз и начин .

Утицаји и професори

Несистематично истражујући открива огромно богатство људских искустава преточених у визуелну уметност, одушевљава се цртежима на грчким вазама, средњовековним фрескама, импресионизмом, кубизмом.

Имао је срећу да га уче најбољи професори а професори су били срећни да имају таквог ученика.У осмогодишњој школи био му је наставник ликовног наш чувени вајар Миодраг Живкович, добитник многих награда, и аутор чувених Југословенских споменика лл.св.рата, касније Џмерковић дугогодишњи декан на Академији за примењену уметност Београдског Универзитета.У време гимназијских дана упознаје ДјурдјаТеодоровића професора на ФЛУ Београдског Универзитета.

На свом факултету пресудан утицај на његов развој имају професор Дјордје Илић

ацц.сликар Федор Соретић.

Редовни радни однос и рад на терену му онемогућују да учествује у јавним активностима, не излаже, али интезивно слика и у многим експериментима долази на идеју, у време када друштвена криза узима маха, и супротно преовладјујућем току деструкције, енформелу, апстракцији, ташизму проналази мозаик као ликовну категорију која обједињава три ликовне дисциплине::сликарство- боју, вајарство- материјал и архитектуру као оквир за све три.

Десетине изложби групних и самосталних стотине цртежа, слика , мозаика, и више од пола века активности у визуелној уметности и милион посетиоца и прегледа радова на Француској Артмајеур онлине галерији су резултат посвећености.Несумњив значај има чињеница да је пре свега породица и неколицина пријатеља били потка за животно ткање и стварање егзистенцијалне нише у којој је сликао

Много више слика није насликано, но што јесте..Ето прилике !