Корисник:Стефан.Соколовиц/песак
Hepaticae (јетрењаче)- већина јетрењача живи на влажним стаништима и стога испољавају хигроморфну грађу. Ретке су врсте које насељавају изразито сува станишта. Уопште узето Hepaticae имају улогу у саставу криптогамских биљних заједница. Врсте ове класе имају дорзовентралну грађу гаметофита тј. код њега је горња страна друкчије изграђена од доње. Код нижих облика он се састоји из пузећег талуса , а код виших је рашчлањен на стабаоце и листиће. Бесполна генерација, коју сачињава спорогон, има дршку и чауру. Стадијум протонеме је слабо изражен.
Редови класе Hepaticae
[уреди | уреди извор]- Sphacrocarpales
- Marchantiales
- Calobryales
- Jungermaniales
- Anthocerotales
Ред Sphacrocarpales
[уреди | уреди извор]Представници овог реда са једноставно грађеним талусом, који имају или облик розете и живе на земљи (нпр.Sphaerocarpus) или је талус усправан и подсећа на
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e4/Loncomelos_pyrenaicus_sphaerocarpus_3.jpg/220px-Loncomelos_pyrenaicus_sphaerocarpus_3.jpg)
набрана крила (пр. Riella, живи у води). Инрересантно је поменути да је код реда Sphaerocarpusa, први пут пронађен један полни хромозом, а овај ред се користи као огледна биљка у генетици.
Ред Marchantiales
[уреди | уреди извор]Представници овог реда имају релативно добро диференциран талус. Талус је пузећи, дихотомо разгранат, и има дорзивентралну грађу. На горњој страни талуса,
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4c/MarchantiaPolymorpha.jpg/220px-MarchantiaPolymorpha.jpg)
епидермис има кутикулу скоро непропустљиву за воду, испод које се налазе већи интерцелуларни простори, тзв. ваздушне коморице. Са доње стране талуса су ризоиди и нарочите љуспе - амфигастрије. Антеридије и архегоније се налазе одвојено једна од друге на површини талуса, или на различитим индивидуама. У већини случајева спорогон се састоји из кратке дршке и чауре. Најпознатији представник овог реда је Marchamtia polymorpha . Гаметофит маршанције се састоји од самог талуса и на њему образованх полних органа (антеридије и архегоније), док је спорофит представљен само спорогоном. Према овоме, гаметофит је главна, доминирајућа генерација.
Ред Calobryales
[уреди | уреди извор]Представници овог реда имају усправно стабаоце без без ризоида и три реда једнаких листића. У Европи се појављују врсте рода Haplomitrium.
Ред Jungermaniales
[уреди | уреди извор]Претежно тропске биљке, које ћиве на земљи или на стаблима,а понекад и на листовима шумских биљака. Већином је тело рашчањено на више-мање полегло, разгранато,
дорзовентрално стабаоце и једнослојне листиће, који су поређани у два реда на бочним странама стабаоцета. У стабаоцету нема проводног ткива. Познати с родови: Pellia, Blasia, Metzgeria и др.
Ред Anthocerotales
[уреди | уреди извор]Овај ред обухвата мали број калцифобних врста, са талусом једноставне грађе, величине од свега неколико центиметара (нпр. Anthoceros laevis).
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]http://www.bionet-skola.com/w/Mahovine
- ^ Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић, Ботаника 9.издање, Издавачка кућа „Драганић” , Београд 2004.