Корисник:Тајиб Омердић

Добар Вам дан,добра Вам ноћ цијењени Wикипедовци српског говорног подручја.Желим да Вам се придружим и свечано се заклињем да ћу се држати Ваших правила и норми понашања,у које не сумњам да су врло искрене и позитивне.Сматрам да ћу бити Ваш користан члан и својим знањем умним и разумним иако сам у пензији нећу пореметити и побркати "овце и лонце"Радим на БХ wикипедији и тамо сам прилично и користан и уредан па ми је ово прилика да Вас позовем и замолим да сконете мало у сусједство и пронадјете моју маленкост Омердић Тајиб.Моја дјеловања искључиво су поезија и увијек ћу у том аспекту тражити и Вас и Ваш допринос.Позната је ствар кроз историју да су срби велике поете и познати у свијету пјесници да не лицитирам,али како не споменути нашу Десу,Петра,Шантића,Ћопића и наравно низ великих пјесника.Многе сам читао исчитавао и данданас се враћам тим вриједностима.Молим уредништво уколико понудим своју пјесму несматрајте то великим гријехом хвала на разумјевању и прихваћању и уступању уредјивачке странице.Ваш Тајиб Омердић 16:24, 20. октобар 2007. (ЦЕСТ)

НИКАД ПЈЕСНИКУ НЕ СУДИ

Човјече,никад пјеснику не суди,Зашто? У својој блуди,црв да ти душу рије,твоје није,судац бити. За увијек свати,пјеснику је стих мати. Он у дрхтају и своме трансу,тражи сеансу и громови кад туку, он нечује и ништа не види,док стих ствара,душа му трепери, а тијело се одмара. Дочекује освит зоре,па ко то море ?За једну ноћ да предје горе и море и свијета више,жури да запише. Ти се нашао,да се то избрише,Да кажеш да је то моје ништа, а ти да си већи пишта,и од оног што се прије роди. Не буди луд и не руши цијени,пјесников труд.Тајиб Омердић 19:55, 20. октобар 2007. (ЦЕСТ)

МУКА МОЈА МЕНЕ МУЧИ

Мука моја мене мучи, није често,ал' није тако ни ријетко сањам по небу да летим. Упадам у тешке муке боле ме моје руке од махања у празно. У сну непознати људи Ал' ко'негдје сам их видјо неће причати па ме то чуди. I' тако ти ја летим,машем у празно можда и није да јашем. Хоћу кући,а куће нејма Хоћу поново да сањам немере брате човјек да покрене мождане алате. Зна се створитељ мене и неба њему да летим у вјечност требам. У лету што неваља да одбацим немере брате. Те твоје очи нека се клате За то се мора вјероват брате.

БОЛИ ГЛАВА БОЛИ!

I мене I тебе I њега глава боли круто Није све медом посуто. Много је на стази соли. У мене главобоља слатка У тебе главобоља кратака У њега главобоља глатка I мене I тебе I њега глава боли. Није све медом посуто много је на стази соли. А мене главобоља боли. У тебе главобоља хучи I њега главобоља мучи Није све медом посуто много је на стази соли. Тешко је када глава боли. I мене I тебе I њега Глава ће на овој земљи проћ На судњи дан човјече ваља доћ. Са добрим добро ћеш проћ Са лошим те чека од пакла моћ.Тајиб Омердић 12:41, 28. октобар 2007. (ЦЕТ)

Споменице и захвалнице

100 измена

11%

==ШАРЕНА КУЋА За оне неупућене,... У нашој чаршији има шарена кућа.. У чаршији нашој има још бојалих кућа. Ал' је само једна шарена кућа! Шарена кућа је; Твоја, Моја, Његова, I њихова. Из те шарене куће увијек се димило. Све зависи који вјетрови пушу? Ал зависи ко су и ложачи? Кад они ложе излази црвени дим.,, А' кад они други ложе излази зелени дим. А више пут изадје и дим у виду магле... У шареној кући има пуно „одаја“ Одаје у њима се доносе важне и мање важне одлуке. У шареној кући има и шарених људи. Има их и с' великим устима и малом главом, Ал' излазе с великом сумњивом славом. Људи ко људи? Раде с' рукамама, А раде и с'ногама. Шарена кућа им додје ко' станиште шарено,,. Пристаниште за горе у висине? У кући од боја запјева се и која. Доста се и плаче и односе на штапу гаће Из шарене куће, У оној другој одаји су против тебе, Из оне треће у првој виде себе. Шарена кућа је ко човјек са шареном унутрицом. Њена унутрашњост састоји се од; мета, и кабинета. Дерсхана,диванхана,исповједаоница, Имт-учионица и многима благоваоница. Испија се горка кахва, Испија се горка кава, Испија се горка кафа. Шарена кућа је ко човјек запетљаних цријева!

Одаје у шареној кући су запетљане иду; I десно, I лијево. Некад право и више криво,,. Таква је наша шарена кућа. Она прима; Зелене и црвене, Ћелаве и са косом у глави, I они који из шарене куће излазе; Са мало више путра за бољи живот сутра. Шарена кућа машалах сва се шарени. Из одаја њених? Дјелатници и ратници излазе задихани и румени. Ко' сад су они велики а ми малени. На чаршију иду „на глас вичу у хрпу њароде ко' додје кајат ће се ко'недодје кајат ће се“ Да очима својим њарод виде. Математика им до броја три. I ко си ти да будеш ја и онај трећи нек зна, Кућа шарена њароде, је створена за мене? Тамо су жене све румене и шарене. Њароде из хрпе! Хавала за почасти ове ,одаје и крпе. На шареној кући бајрак се вихори! Ријека стидно шапатом пролази и збори,,. Пливају шарењаци из очију кисела их суза пече. Била чиста сад и рјека шарено тече,. Ви из куће шарене..... Не можете сапрати своје лице,,, Јер рука вам лети прво до гузице. У шареној кући један се пита. Онај што пише тај написано никад не чита. Из шаре куће излазе шарени авази. У шареној кући када причаш? А ниси из шарене куће добро пази. Шарене се жице,,. У шареној кући код сваке птице.... Соко први кад рашири крила,,,. Тај милости нејма канџама кад те згази. У мом граду има шарена кућа Мени не треба јава,мени треба моја шарена кућа права,,,, 85.92.254.184 (разговор) 21:11, 14. јануар 2008. (ЦЕТ)

== БИЉЕГ == У ствари све што је у зраку, у води,на земљи и под земљом има свој биљег. Људски ум и људски разум то још није и нити ће икада докучити? Добро је што покушава.ал забадава.То је донекле дозвољено и није. Чим би човјек прешао ту црту враћа се на почетак свог родјења. А то је:Човјек,незна да је родјен.Он ће тек касније сазнати да је жив. Тај појам за њега је необјашњив.Само створитељ свега зна. У својој еволуцији човјек ће покушати да открива оно што открити не може. Ех ето ја сам у мисаоним лутањима ишао и под земљу и под воду и дубоко допирао,али у небо ту прикучити ни близу. Када сам кренуо по пустарама земаљске кугле ногом сам обиљежио на земљи старт.Лутајући пустарама изгубио сам и вријеме слику и стање. Кад сам помислио да сам дошао на циљ угледао сам биљег. У мом крају за једну ријеч увијек има замјена и хајде ти знај која ријеч или појам прави.Биљег!Ко га је поставио ту гдје ми је нога била за старт ? Жив човјек није?Овај биљег што га видјах је немогуће дешифровати. Да је од камена није,да је од жељеза није,да је од мермера-гранита није?А ни нишан није.А није ни Фараонова гробница.На земљи јест,али са земље није.Али биљег јест. Ако ја кажем из ове је епохе; Значи нетко прије мене зна да је из оне његове. Није он нека ни велика громада ко средњи човјечуљак. Геометријски облик нејасн,па и нема испитаног таквог облика. Он у ствари има свој облик и своју поруку,али мој ум то недокучује. Он мени нешто шапће али га ја не разумијем,неприча ми по нашке. Он се и окреће али таквом брзином да му ја правац не ухвати. Покушавам да га питам из које је епохе? Разговјетно сам га разумио кад каже „све је биљег“. Ја хоћу да он то понови али га моје очи више не виде. Ама заклео би се да никуда није могао мом оку утећи? Док сам трепнуо он ни макац непомичан и укочен. Шта му ја науди да га то разљути. Почео сам га миловати и грлити.Такав осјећај топлине. Док сам покушао обрисати зној са чела а биљега нејма опет некуд отишо? Остало ми је да плачем и пуштам такве авазе да су се брда зближила,ријеке саставиле,поља одломила.Оборен сам на ледја. Погледом према небу угледао сам свој биљег како залази за облак. Устадох ја а двије црте поред мене хоће да се споје.

== НЕКАД? == Ех ето ни сам незнам на које ја то вријеме мислим? Ни у овом мом ништа паметно да смислим! А да то већ нетко прије мене није смислио и описо. Могу се ја звати Шантић,Мак и Андрић и Исо. Ал' морам нешто да избацим из њедара својих што ме жуља., Нешто ми је постала тијесна ова шарена кошуља. Мислим се нешто да је сад ко некад како би лијепо било. I прије и прије и још прије бацали су свашта у крило. Можда што су ми сребрене нити у глави. Па би ја сад ко бива да се другачије слави. Оно некад и „Ех“ треба проћи! Неродјени чекају кад ће на овај свијет доћи. I они ће бити некад у времену свом. Моје је пред бога изаћи да ме смјести трајно у свој дом.

О'ЧОВЈЕЧЕ?

Помози ми боже да сватим! На празној животној љуљачки да се не клатим. Од како тобоже својом главом размишљам,до данашњег дана смишљам; Одговор самом себи да дам! Бојим се неће бити добро једноумно да се сваћа,зашто се у нужди молитве човјек лаћа. О' ЧОВЈЕЧЕ! Зашто се оте из мајчине руке,нераспознајеш властите муке. Грабиш само за себе и то без мјере,,. Зашто се оте из божије вјере?! Недај боже да си нека чивија?! Памет више није твоја него свачија,као школа пачија. Гракћу у сав глас,засе траже спас. О' ЧОВЈЕЧЕ! Ако паднеш са висине,идеш до дна дубине., Нико више негледа тебе,по природи сваки се брине за себе. О' ЧОВЈЕЧЕ! На кијаметски дан нико не рачуна,паш ће ти са главе круна.. Тамо ваља пред бога стати?.?. Тамо не помажу ни отац ни мати! О' ЧОВЈЕЧЕ! Док још није касно свати! Покајање тражи иди прљавштину спрати. Овај дуњалук ће морат проћи.. У вјечни живот мора се доћи,,,,...

== НИШАН == Ја никога не задужујем,да ми виш главе ставе нишан. У неком другом времену постајем ништа. Од пса луталице да сам попишан. Кроз вјекове што хуче био и шта?

Измедју биљега два; Поравнала се земља ко и прије;.. Ко' ће знати сутра да сам то био ја. Измедју басмака нитко се не смије.

Душа се растала од масе,,. Кости се здробиле у пепео сиви. Код бога тражи мјесто зна се. Великом гријеху бог се не диви.

ЗЕМАЉСКА ГОДИНА НОВА

Зашто се у већини у свијету слави година нова Да ли су се и прије давале жеље Или је то посебна прилика кад излази ноћна сова Дјед мраз свима а посебно дејци чини весеље.

Те се ноћи спајају душе и тијела Праве се познанства у пићу Билиони пољубаца из града и села У трансу и пићу бацају се цуре и другом младићу

Нај лудја ноћ чека се да продје Одузима се и збараја Не жале баш пуно чекају нова да додје У посебном трансу је раја.

Отишла је стара У новој се буде у подне Ко кога вара Растају се душе сродне.

I тако опет изпочетка се чека нека друга боља Ни земља више рахат није Руши се божији дар ни је то његова воља Више је на земљи народа што се не смије.

ПИЛИ MI ЖИВЦЕ!

Дошао сам у фазу када ми све живце пили I правда и не правда знак једнакости стоји Зашто су навалили на мене,гдје су то досад били Неко у мјесто мене правду ми кроји.

Огледало мијења стање Не личим ни сам на себе Као да ми згорило имање Као да не гледам себе већ тебе.

Пролазност је на видику Ово земаљски напици кратко трају Нисам у стању зграбити посљедњу прилику Они доље и горе нестрпљиво чекају да додјем крају

Сваки мора ићи Сваки са собом упртит своја дјела Добра и лоша на ледја дићи Од злих дјела,душа ће бити врела.85.92.254.128 (разговор) 08:46, 15. јануар 2008. (ЦЕТ)