Корисник:ЗељанаЗеља
Мангрове су необичне дрвенасте биљке које прекривају више од половине тропских обала. Оне представљају јединствен екосастав и обично расту у плићацима близу обале, где се мешају морска и слатка вода ,на тропским обалама Америке, Африке, Азије и Аустралије. Оне представљају уточиште за многобројне копнене и водене организме као што су разни пужеви, шкољке, ракови, рибе. Научници претпостављају да су се прве врсте мангрова појавиле у Индо-малајском подручју. Ту теорију поткрепљује чињеница да на том подручју има више различитих врста мангрова него било где другде на свету. То су врсте које су прилагођене животу на влажном, сланом станишту. Такве шуме налазимо углавном између 30 степени северно и 30 степени јужно од екватора. Шуме мангрова прекривају површину од око 150 000 км2, од тога 41% отпада на четири земље (Индонезија, Бразил, Нигерија и Аустралија). Иако у шумама мангрова долази велик број биљних врста, само се око 54 врсте, из 16 породица, сматрају „ правим“ мангрове врстама. Поседују физиолошке адаптације због којих превазилазе проблеме попут високог салинитета и честог поплављивања. Шуме мангрова су високопродуктивни, еколошки врло значајни састави.
Живот у сланој води[уреди | уреди извор]
У подручјима где обично расту мангрове вода је много сланија него што већина биљака може поднети, али мангрове у њој одлично успевају тако што се служе с неколико занимљивих метода, а понекад и комбинацијама тих метода, како би се заштитиле од соли. Неке мангрове на свом корењу имају филтер који спречава улазак соли. Тај механизам је толико поуздан да жедан путник само треба пререзати корен да би дошао до воде за пиће.Неке друге врсте мангрова пуштају да корење упија со и да се она накупља у старим листовима или другим деловима дрвета који с временом отпадну. Постоје и мангрове које упијају со, а потом је уз помоћ посебних жлезда брзо излучују, обично кроз посебне поре на лишћу. Кад би се полизао лист, осетило би се да је слан.
Борба за опстанак[уреди | уреди извор]
Већини биљака треба тло богато кисеоником да би могла опстати и развијати се. Међутим, мангрове спашава то што имају корење, које стрчи из тла и може узимати кисеоник директно из ваздуха. Једна од њих је коленасто корење, које избија из тла и потом се враћа у њега, стварајући квргаве избочине. Неке врсте дрвећа имају корење које изгледа попут широких, усправно постављених дасака. Оно расте из најдоњег дела дебла. Све ове врсте корења омогућавају дрвећу да добије довољно кисеоника и чврсто стоји у меком тлу.
Размножавање[уреди | уреди извор]
Једна врста мангрове има велике округле плодове пуне семенки неправилних облика. Кад плодови сазре, распрсну се и из њих излете семенке које падну у воду. Неке од њих плимни талас однесе до места на којем ће проклијати. Код неких других врста мангрова семенке проклијају још док се налазе на матичном стаблу. То је ретка појава у биљном свету. Младице неко време расту на дрвету, а потом падну с њега и плутају на води неколико месеци, а понекад чак и годину дана, док не нађу место на којем ће пустити корење.
Јединствени свет мангрова[уреди | уреди извор]
У шумама мангрова отпало лишће и остало труло растиње служе као храна за микроорганизме, а њима се хране и друге животиње. Многе животиње налазе храну, размножавају се и подижу потомство управо у шумама мангрова. Стотине врста птица долазе у мангрове како би у њима свиле своја гнезда, донеле на свет младе, пронашле храну или се одмориле у току сеобе. Тако на обалама Белизеа у мангровама живи преко 500 врста птица. Многе врсте риба започну живот у мангровама или долазе у њих у потрази за храном. У мангровама Сундарбанса пронађено је преко 120 врста риба. У шумама мангрова расту многе врсте цвећа и нижих биљака. На источној обали Аустралије на дрвећу је пронађено 105 врста лишајева.
Значај[уреди | уреди извор]
Мангрове су извор многих корисних производа, као што су дрво за огрев, танин, сточна храна и лекови. У њима се такође могу наћи рибе, ракови, мекушци и мед. Мангрове такође дају сировине за папирну, текстилну, кожну и грађевинску индустрију. Од њих имају користи и рибарство и туризам. Оне пружају заклон многим угроженим врстама сисара, птица и гмизаваца. Доприносе и очувању околине тако што прочишћавају воду. . Оне штите обална подручја од разорних ветрова и урагана, јаких таласа и поплављивања. Такође, помажу у спречавању ерозије јер стабилизују седимент својим замршеним корењем, одржавају квалитет и прозирност воде.
Упркос томе, сваке године нестане око 100 000 хектара тих шума. Људи их често крче ради неких наизглед профитабилнијих делатности, као што су пољопривреда и изградња станова. Многи људи замишљају мангрове као муљевите мочваре пуне смрада и комараца у којима се не би волели наћи. Међутим, чињеница је да су мангрове итекако корисне. Њихово прилагодљиво зрачно корење и потпорно корење које филтрира со омогућило је развој богатих и сложених екосистема. Мангрове су важне за риболов, дрвну индустрију и животињски свет. Осим тога, оне штите приобални појас од ерозије тако што смањују силину урагана који би могли усмртити на хиљаду људи.
Сакупљање дивљег меда у мангровама[уреди | уреди извор]
Највеће шуме мангрова на свету налазе се у Сундарбансу- мочварном подручју које се налази делом у Индији, а делом у Бангладешу. Ту живе сакупљачи меда. Они зарађују за живот сакупљајући мед у мангровама. То је један од најопаснијих послова на том подручју. У априлу и мају сваке године крену у шуме мангрова у потрази за саћем дивовске пчеле. То су пчеле које могу нарасти и до четири центиметра. Осим тога, врло су насртљиве. Зато сакупљачи меда носе запаљене бакље начињене од лишћа мангрова како би димом растерали пчеле. Мудри сакупљачи оставе део саћа како би сваке године изнова могли да сакупљају мед. Осим пчела,претњу сакупљачима меда задају и крокодили и отровне змије. Осим тога, кад се сакупљачи меда враћају кући, понекад их из заседе нападну крадљивци те им отму мед и восак. Али највећа опасност је бенгалски тигар који сваке године убије 15 до 20 људи.
Угроженост[уреди | уреди извор]
Шуме мангрова се свакодневно уништавају, а проценат њихоовог смањивања је виши него код других врста шума. Површина шума мангрове пала је с 18,8 милиона хектара(1980) на 15,2 милиона(2005). Главни узроци нестанка мангрове су изградња рибњака, исушивање ради земљорадње и грађевинарства итд. Шуме мангрова су један од најугроженијх тропских екосистема. Више од 35% свјетских мангрова је уништено. Та бројка је још већа, око 50%, у земљама као што су Индија, Филипини и Вијетнам.