Народна башта

С Википедије, слободне енциклопедије
Народна башта
Народна башта
Положај
Место Панчево
Општина Панчево
Држава  Србија
Координате 44° 51′ 54″ С; 20° 39′ 23″ И / 44.864997° С; 20.656461° И / 44.864997; 20.656461
Карактеристике
Површина 14 ha
Тип парка градски парк
Заштита и посећеност
Старатељ ЈКП „Зеленило” Панчево
Година изградње 1829.
Отворен целе године
Остало

Народна башта је највећи и најстарији градски парк у Панчеву.

Историја[уреди | уреди извор]

По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића[а], на југоисточном крају града је подигнута Народна башта. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова. Млада буржоазија широм света је инсистирала на изградњи великих паркова изван центра насеља и тиме је Панчево хватало корак са светом.

План Народне баште за време велике изложбе

У Народној башти се од 15. августа до 17. септембра 1905. године одржала велика индустријска и пољопривредна изложба, коју је посетило 100.480 људи. Због поставки 26 павиљона, хала, поставки и пратећих објеката, велики број стабала је морао бити посечен. Након завршетка изложбе, сви павиљони, хале и поставке су уклоњене. Једино је остао музички павиљон у којем је за време викенда, празника или неког догађаја свирана плех музика.

Постојала су и два терена за лаун-тенис („пољски тенис”) као и зграда Лаун-тенис клуба, основаног 1908. године. Непосредно после Првог светског рата, у Народној башти су виђеније панчевачке госпођице заиграле хазену, врсту игре сличне рукомету.

Шездесетих година 20. века музички павиљон је срушен, а на његово место је изграђена фонтана с неидентификованом каменом скулптуром, а истом приликом је уклоњена и ограда парка. [1][2]

Дана 29. октобра 2007. године, уз донације италијанске провинције Равена и града Червија, отпочело је реновирање Народне баште. Радови су завршени 2008. године, а парк је добио нову трим стазу, игралишта и расвету.

Галерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У неким делима о историји Панчева се може уместо презимена Михаљевић наћи презиме Михајловић. Др Миховил Томандл у свом делу Историја Панчева наводи да је Проширени сенат града Панчева након Првог светског рата направио грешку променишви назив једне улице у Михајловићева улица, мислећи на бригадног генерала Миховила Михаљевића.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zanimljivosti - Narodna basta[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 9. 2013. г. Приступљено 29. 8. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Зелена страна града, Туристичка организација Панчево, Панчево 2011

Спољашње везе[уреди | уреди извор]