Разговор с корисником:Милица в

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије

Рачунарска лингвистика[уреди извор]

Рачунарска лингвистика је грана науке која се бави логичком и статистичком страном језика са рачунарске стране .Тиме су се у почетку бавили научници који су специјализирали на компјутерским програмима да би проучавали природне језике .

Скора студија је показала да је језик много компликованији него што се до сада мислило, па је ова грана науке (рачунарска лингвистика) проучавана од људи који, или раде у области рачунарске технике или проучавају само природни језик.

Рачунарску лингвистику проучавају, између осталих, рачунарски програмери, лингвисти, психолози и математичари .Ова грана науке је почела да се проучава у САД почетком 50-их година, тако да су рачунари аутоматски преводили текст са страних језика на енглески, нарочито са руског језика.

Од када су рачунари почели да процесирају много више операција него раније, знало се да ће бити само ствар времена када ће се отклонити мање техничке грешке, па да рачунар сам може да преводи језике.Када се механичко превођење показало као неуспех, аутоматски превод језика је био признат као много боља солуција него што се то претходно мислило.

Настанак[уреди извор]

Рачунарска лингвистика се родила као грана науке која би проучавала софтвер и алгоритме, да би могла преводити језичке податке.

Када се вештачка интелигенција појавила, 1960-их година, грана рачунарске лингвистике је постала подграна вештачке интелигенције, која се бави људским схватањима и природним језицима.

Да бисмо превели један језик на други, проучено је да бисмо морали знати граматику оба језика, укључујући и морфологију (граматику форме речи) и синтаксу (граматику речи које формирају реченице).Да бисмо разумели синтаксу, морали бисмо знати само значење речника и чак саму разлику између онога што би говорник причао и значења саме реченице.

Овде видимо, да оно што је почело као напор да се преводи између два језика (или више) , прерасло је у читаву грану науке која се посветила разумевању како да представимо и проучимо једноставан природни језик користећи рачунаре.

Потпоља[уреди извор]

Рачунарска лингвистика може бити подељена у више грана, зависно од тога како се посматра језик, да ли се говори ли је написан и исто тако, зависно од тога коју операцију вршимо над језиком, да ли га анализирамо (парсирање), или креирамо (генерисање).

Креирање говора се бави тиме како се говорни језик разуме користећи рачунар и како уз помоћ рачунара да извршимо препознавање и синтезу говора.Парсирање и генерисање су подгране рачунарске лингвистике, које се баве респективно анализирањем језика и креирањем назад.

Неке од студија којима се бави рачунарска лингвистика:[уреди извор]

1. Речи проучаване помоћу рачунара 2. Креирање речи за језике 3. Дефиниција одређених речи 4. Превођење речи уз коришћење рачунара 5. Проучавање разлике између формалних језика (нпр. латински) и говорних (нпр. енглески)

Види још:[уреди извор]

Вештачка интелигенција Удружење за рачунарску лингвистику Колострукционалне анализе Рачунарска лингвистика у часописима Рачунарска семиотика Учешће рачунара у истраживањима Дијалог систем Машинско превођење Развој природног језика Семантичке везе