Пређи на садржај

Расејавање плодова и семена

С Википедије, слободне енциклопедије
Чичак (Arctium lappa) - пример епизоохорног плода
Крилато анемохорно семе смрче
Крилате анемохорне орашице холандског бреста
Памук (gossypium) - пример семена са длакавим додацима за летење
Маслачак (Taraxacum oficinale) - пример плода са длакавим додацима за летење
Ендозоохорично расејавање карактеристично је за врсте са јабучастим плодовима као што су плодови Руске дуњарице

Расејавање плодова и семена - расејавање плодова и семена на извесну даљину од биљке обезбеђује опстанак врсте и њену експанзију у простору. Због расејавања, постоје разне прилагођености у грађи плодова, као и разни други фактори који потпомажу расејавање плодова и семена.[1]

Због неких специфичности у анатомској грађи, код неких биљака зрели плодови се отварају нагло ( промене тургора и сл.) и на тај начин избацују семе на извесну даљину од биљке ( Ecbalium elaterium, Geranium, Impatiens noli-tangere и др.) Такво расејавање семена, у коме учествује биљка, назива се аутохорија.

Фактори који утичу на расејавање семена и плодова

[уреди | уреди извор]
  • ветар (ваздушне струје)
  • вода
  • животиње
  • човек

Расејавање плодова и семена помоћу ветра

[уреди | уреди извор]

Ова врста расејавања се назива анемохорија. Код ових биљака је семе обично ситно (лакше лебди у ваздуху), а плодови и семена су често снабдевени разним додацима (длакама, крилатим израштајима, папус код многих главичарки и др.)

Расејавање плодова и семена помоћу воде

[уреди | уреди извор]

Вода учествује у разношењу семена и плодова многих водених обалских бињака. Расејавање плодова и семена помоћу воде означава се као хидрохорија. Код плодова и семена хидрохорних биљака често се јављају разни додаци, на пример мехурови испуњени ваздухом, што им омогућује лакше лебдење у води.

Расејавање плодова и семена помоћу животиња

[уреди | уреди извор]

Други назив за ово расејавање јесте зоохорија. У оквиру зоохорије јављају се два случаја:

  • Епизоохорично разношење - плодови и семена се закаче или залепе споља за животиње. Плодови код епизоохоричних биљака често имају додатке помоћу којих се лако прикаче за тело животиња (Bidens, Arctium и др.)
  • Ендозоохорично расношење - животиње једу плодове и семе пролази кроз њихов цревни тракт. После избацивања из животиње, семе задржава своју клијавост и даље се развија у нову биљку. Ендозоохоричне биљке често имају сочне, меснате плодове, те их животиње радо једу.

Расејавање плодова и семена помоћу човека

[уреди | уреди извор]

Човек има посебну улогу у распростирању плодова и семена, а овај тип расејавања се другачије назива антропохорија. У првом реду је човеково деловање у распростирању културних биљака. Било која важније културна биљка која се развила на једном континенту, уз помоћ човека пренета је и у друге крајеве света.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић, Ботаника 9.издање, Издавачка кућа „Драганић” , Београд 2004.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић, Ботаника 9.издање, Издавачка кућа „Драганић” , Београд 2004.
  • Драгана Ранчић, Светлана Аћић, Иван Шоштарић, Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Бегорад 2016.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]