Расејавање плодова и семена
Расејавање плодова и семена - расејавање плодова и семена на извесну даљину од биљке обезбеђује опстанак врсте и њену експанзију у простору. Због расејавања, постоје разне прилагођености у грађи плодова, као и разни други фактори који потпомажу расејавање плодова и семена.[1]
Због неких специфичности у анатомској грађи, код неких биљака зрели плодови се отварају нагло ( промене тургора и сл.) и на тај начин избацују семе на извесну даљину од биљке ( Ecbalium elaterium, Geranium, Impatiens noli-tangere и др.) Такво расејавање семена, у коме учествује биљка, назива се аутохорија.
Фактори који утичу на расејавање семена и плодова
[уреди | уреди извор]- ветар (ваздушне струје)
- вода
- животиње
- човек
Расејавање плодова и семена помоћу ветра
[уреди | уреди извор]Ова врста расејавања се назива анемохорија. Код ових биљака је семе обично ситно (лакше лебди у ваздуху), а плодови и семена су често снабдевени разним додацима (длакама, крилатим израштајима, папус код многих главичарки и др.)
Расејавање плодова и семена помоћу воде
[уреди | уреди извор]Вода учествује у разношењу семена и плодова многих водених обалских бињака. Расејавање плодова и семена помоћу воде означава се као хидрохорија. Код плодова и семена хидрохорних биљака често се јављају разни додаци, на пример мехурови испуњени ваздухом, што им омогућује лакше лебдење у води.
Расејавање плодова и семена помоћу животиња
[уреди | уреди извор]Други назив за ово расејавање јесте зоохорија. У оквиру зоохорије јављају се два случаја:
- Епизоохорично разношење - плодови и семена се закаче или залепе споља за животиње. Плодови код епизоохоричних биљака често имају додатке помоћу којих се лако прикаче за тело животиња (Bidens, Arctium и др.)
- Ендозоохорично расношење - животиње једу плодове и семе пролази кроз њихов цревни тракт. После избацивања из животиње, семе задржава своју клијавост и даље се развија у нову биљку. Ендозоохоричне биљке често имају сочне, меснате плодове, те их животиње радо једу.
Расејавање плодова и семена помоћу човека
[уреди | уреди извор]Човек има посебну улогу у распростирању плодова и семена, а овај тип расејавања се другачије назива антропохорија. У првом реду је човеково деловање у распростирању културних биљака. Било која важније културна биљка која се развила на једном континенту, уз помоћ човека пренета је и у друге крајеве света.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић, Ботаника 9.издање, Издавачка кућа „Драганић” , Београд 2004.
Литература
[уреди | уреди извор]- Момчило Којић, Софија Пекић, Зора Дајић, Ботаника 9.издање, Издавачка кућа „Драганић” , Београд 2004.
- Драгана Ранчић, Светлана Аћић, Иван Шоштарић, Практикум из пољопривредне ботанике са радном свеском, Пољопривредни факултет Универзитета у Београду, Бегорад 2016.