Родољуб (лист)

С Википедије, слободне енциклопедије

Родољуб
Типлист за народну просвету, привреду и забаву
УредникПетар Деспотовић ; Јован Благојевић ; Александар Поповић
Оснивање6. јануар 1880.
Језиксрпски
Укидање25. децембар 1882.
СедиштеСомбор

Родољуб је недељни лист за народну просвету, привреду и забаву, који је почео да излази у Сомбору 6. јануара 1880. године.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Лист је основао Петар Деспотовић, који је уједно био и његов први одговорни уредник. Родољуб се највише бавио школским питањима, учитељским и свештеничким позивом и положајем занатлија, доносећи савете из земљорадње, воћарства и сточарства. Посебну пажњу посвећивао је узроцима економског пропадања Срба у Монархији, народним обичајима и историји народно-црквене аутономије, а редовно је објављивао песме, приповетке, фељтоне и биографије познатијих личности, уз oбиље прилога. [2]

За време свог постојања Родољуб је имао око 400 претплатника.

Политичка позадина[уреди | уреди извор]

Иако је спадао у ред најбољих српских неполитичких листова, листом је подржавао опозициону политику Народне странке. Због, тога, али и због испољавања напредних педагошких схватања суочавао се са непријатељским ставом како цивилних, тако и школских власти.

Периодичност излажења[уреди | уреди извор]

Лист је излазио недељно.

Изглед листа[уреди | уреди извор]

Лист је излазио на осам страна формата 30 cm.

У току излажења повећао је формат почетком 1882. године (на 45 cm), али не и број страна.[3]

Место издавања[уреди | уреди извор]

Сомбор, од 6. јануара 1880. до 25. децембара 1882.

Штампарија и издавач[уреди | уреди извор]

Лист је штампан у штампарији Фердинанда Битермана, у Сомбору.

Издавач Родољуба био је Миливој Каракашевић, књижар из Сомбора.

Рубрике[уреди | уреди извор]

Домаће вести

Трговина

Оглас

Подлистак

Школске вести

Вести из народа

Мештанске вести

Шта се догодило у свету

Књижевне вести

Уредници[уреди | уреди извор]

Први уредник Родољуба био је Петар Деспотовић, који је напустио уредничко место због наставка студија на Бечком универзитету, али је остао власник листа.

Од броја 39 из 1880. године, уредник је учитељ Јован Благојевић све док наредбом школских власти није морао да напусти то место.

Последњи уредник Родољуба био је Александар Поповић од броја 10 из 1881. године.

Сарадници[уреди | уреди извор]

Као водеће личности, сарадници у Родољубу су се истицали учитељи Ника Грујић Огњен, Јован Благојевић и Светислав Берић, често условљавани и дисциплински кажњавани од стране школских власти.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Родољуб”. Градска библиотека "Карло Бијелицки". Приступљено 25. 9. 2020. 
  2. ^ Крестић, Василије (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791-1914. Нови Сад: Матица српска. стр. 255—256. 
  3. ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 88. ISBN 86-82827-01-8.