Срџаде шумадијски ћилим

С Википедије, слободне енциклопедије

Срџаде-шумадијски ћилим је традиционални производ текстилног заната на подручју Груже, Шумадијски округ.

Историјат[уреди | уреди извор]

Срџаде или шумадијски ћилим су ткале девојке на подручју Груже да би га носиле у мираз. Обавеза девојака пред удају било је ткање срџаде, које је било веома захтеван, а уједно и креативан посао. Овај занат се интензивно развијао крајем 19. века, а процват доживљава средином 20. века.

Начин израде[уреди | уреди извор]

Срџаде су се искључиво ткале од вуне која се скидала са живих оваца из ових крајева. Вуна је сировина која се добија шишањем оваца почетком лета, јер је тада најдужа и најквалитетнија. Вуна се затим прала, сушила, гребенала, прела, препредала и на крају бојила. Предење се радило искључиво ручно. Вуна се бојила у тзв. клапину (орахова љуска која је потопљена у води), или у луковину (љуска од црног лука која је потопљена у води). Срџаде су се ткале на хоризонталном разбоју. За ткање срџаде користи се вуна беле боје за основу и бојена вуна за потку. Потка се намотава на чунак, а чунак се провлачи кроз основу. Шаре на поткама су се израђивале на посебан начин: предиво се секло на кратке делове који су се иглом ушивали за потку, тако да су они обликом подсећали на данашњу таписерију.[1]

Примена срџаде[уреди | уреди извор]

Срџаде се користе као прекривачи за кревете.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Видовданска изложба ћилима”. Чајетина. Приступљено 29. 10. 2017. [мртва веза]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Пиротски ћилим