alfa-Zearalenol

С Википедије, слободне енциклопедије
α-Зеараленол
IUPAC име
(2Е,7Р,11С)-7,15,17-трихидрокси-11-метил-12-оксабицикло[12.4.0]октадека-1(14),2,15,17-тетраен-13-он
Идентификатори
CAS број36455-72-8
PubChemCID 5284645
ChemSpider4447689
UNII59D4EVJ5KC
KEGGC14750
ChEBICHEBI:35065
ChEMBLCHEMBL371463
Синонимиалпха-Зеараленол; транс-Зеараленол; 2,4-Дихyдроxy-6-(6α,10-дихyдроxy-транс-1-ундеценyл)бензоиц ацид μ-лацтоне
Хемијски подаци
ФормулаC18H24O5
Моларна маса320.3802 г/мол
  • C[C@H]1CCC[C@@H](CCC/C=C/C2=CC(=CC(=C2C(=O)O1)O)O)O
  • InChI=1S/C18H24O5/c1-12-6-5-9-14(19)8-4-2-3-7-13-10-15(20)11-16(21)17(13)18(22)23-12/h3,7,10-12,14,19-21H,2,4-6,8-9H2,1H3/b7-3+/t12-,14+/m0/s1
  • Key:FPQFYIAXQDXNOR-QDKLYSGJSA-N

α-Зеараленол је нестероидни естроген из групе ресорцикличних киселих лактона који је сродан са микоестрогенима присутним у Fusarium spp.[1] Ово једињење је α епимер β-зеараленола и заједно са β-зеараленолом је главни метаболит зеараленона који се углавном формира у јетри, мада у мањој мери и у цревима током метаболизма првог пролаза.[2][3] У релативно малој пропорцији β-зеараленол се формира из зеараленона у односу на α-зеараленол код људи.[3] α-Зеараленол је око 3- до 4-пута потентнији као естроген релативно на зеараленон.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ј. Цхелкоwски (2014). Фусариум: Мyцотоxинс, Таxономy, Патхогеницитy. Елсевиер Сциенце. стр. 85. ИСБН 978-1-4832-9785-9. 
  2. ^ Маган, Наресх; Олсен, Моница (2004). Мyцотоxинс ин Фоод: Детецтион анд Цонтрол. Wоодхеад Публисхинг. стр. 356. ИСБН 978-1-85573-733-4. 
  3. ^ а б Г. С. Ериксен (1998). Фусариум Тоxинс ин Цереалс: А Риск Ассессмент. Нордиц Цоунцил оф Министерс. стр. 61. ИСБН 978-92-893-0149-7.