Арт Блејки

С Википедије, слободне енциклопедије
Арт Блејки
Датум рођења(1919-10-11)11. октобар 1919.
Место рођењаПитсбург
 САД
Датум смрти16. октобар 1990.(1990-10-16) (71 год.)
Место смртиЊујорк
 САД
Веб-сајтwww.artblakey.com

Артур "Арт" Блејки (11. октобар 1919—16. октобар 1990.) био је амерички бубњар и бенд лидер. Пошто је прешао у исламску веру, променио је име у Абдулах Ибн Бухаина.[1]

Блејки је почео да гради каријеру 40-тих година XX века у биг-бендовима Флечера Хендерсона  и Билија Екстајна. Радио је такође са би-бап музичарима Телонијусом Монком, Чарлијем Паркером и Дизијем Гилеспијем. Средином педесетих година, Хорас Силвер и Блејки основали су Џез месинџерсе (Јазз Мессенгерс), састав у коме је Блејки остао следећих 35 година. Бенд је био сачињен од музичара исте генерације, али током година, овај састав је постао инкубатор младих талената као што су Фреди Хабард, Вејн Шортер, Ли Морган, Бени Голсон и Винтон Марсалис. Биографска енциклопедија џеза (Тхе Биограпхицал Енцyцлопедиа оф Јазз) назива Месинџерсе "прототипом хард-бап бенда са краја 50-тих година".[2]

Блејки је ушао у Кућу славних часописа Доwн Беат (1981. године), као и у Кућу славних часописа Модерн друммер, 1991.[3][4]

Тхе Јазз Мессенгерс[уреди | уреди извор]

Блејки на турнеји "Дивови џеза" (Гиантс оф Јазз) у Хамбургу у Немачкој 1973.

Блејки је, 17. децембра 1947, био лидер бенда под називом "Арт Блакеy'с Мессенгерс" на свом првом албуму за издавачку кућу Блуе Ноте Рецордс. Ове плоче су тада издаване на 78 обртаја и на албуму су се налазиле две композиције. У питању је био октет и чинили су га још Кени Дорам, Сахиб Шихаб, Муса Калим и Волтер Бишоп Џуниор.[5]

Отприлике у исто време (1947),[2][6] или 1949[7]‍:20[8] водио је биг бенд под називом Севентеен Мессенгерс (Седамнаест месинџера). Овај бенд се показао као финансијски неисплатив и убрзо се расформирао.[7]‍:20 Употреба бренда Месинџерс (Мессенгерс) се коначно усталила за бенд који су у почетку водили заједно Блејки и Хорас Силвер, мада се овај назив није користио на њиховим најранијим снимцима.[9]

Назив "Јазз Мессенгерс" је први пут употребљен за бенд, под Силверовим вођством, на албуму из 1954. са Блејкијем, Хенком Моблијем, Кенијем Дорамом и Дагом Воткинсом[10] - исти квинтет је следеће године снимио албум Тхе Јазз Мессенгерс ат тхе Цафе Бохемиа. Доналд Бирд је заменио Дорама и 1956, бенд је снимио, за издавачку кућу Цолумбиа Рецордс, албум који је једноставно назван Тхе Јазз Мессенгерс.[11] Блејки је преузео назив бенда кад је Силвер отишао из бенда после годину дана (заједно са Моблијем и Воткинсом, са којима је направио нови квинтет), а у назив бенда је укључено и Блејкијево име, тако да се усталио нови назив "Арт Блакеy анд тхе Јазз Мессенгерс". Блејки је водио овај састав до краја живота.[12]

Месинџерси су били прототип хард бап бенда педесетих година, свирајући енергичну агресивну екстензију би-бапа са наглашеним коренима у блузу. Пред сам крај 50-тих година, саксофонисти Џони Грифин и Бени Голсон су били, један за другим, током краћег периода, чланови бенда.[13][14] Голсон је, као музички директор, компоновао неколико џез стандарда који су постали део сталног репертоара Месинџерса, као што су "I Ремембер Цлиффорд" и "Блуес Марцх", и које су касније изводиле и нове поставе бенда. "Алонг Цаме Беттy" и "Аре Yоу Реал" су још неке од познатијих композиција које је Голсон написао за Блејкија.[8]

На Умео џез фестивалу, у Шведској, 1979.

У периоду од 1959 до '61, чланови бенда су били тенор саксофониста Вејн Шортер, трубач Ли Морган, пијаниста Боби Тимонс и басиста Џими Мерит. Од 1961-64, Месинџерси су били секстет, са додатим чланом Кертисом Фулером на тромбону, а Моргана и Тимонса су заменили Фреди Хабард и Сидар Волтон, на труби и клавиру. Бенд је постао место за доказивање младих талената. Иако су се ветерани повремено појављивали у бенду, у свакој новој постави Месинџерса је било нових младих музичара. Свирање у Месинџерсима, као део биографије, била је иницијација у свет џеза и одмах гарантовало добру репутацију.[15][6][12][16]

Многи који су прошли кроз школу Џез месинџерса постали су џез звезде, као: Ли Морган, Бени Голсон, Вејн Шортер, Фреди Хабард, Боби Тимонс, Кертис Фулер, Чак Манђоне, Кит Џерет, Џоен Бракин, Вуди Шо, Винтон Марсалис, Бренфорд Марсалис, Теренс Бланшард, Доналд Херисон, Малгру Милер.[15][17][12]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Најпознатији албуми:

  • Арт Блакеy Анд Тхе Јазз Мессенгерс (1959)
  • Фрее Фор Алл (1965)
  • Тхе Биг Беат (1960)
  • Мосаиц (1962)
  • Цараван (1963)
  • А Нигхт ин Тунисиа (1961)
  • Ат Тхе Цафе Бохемиа, Волуме 1 (1956)
  • Бухаина'с Делигхт (1963)
  • Индеструцтибле (1964)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Бранди Денисон, 2010, "Блакеy, Арт (Ибн Бухаина Абдуллах)", Енцyцлопедиа оф Муслим-Америцан Хисторy (Едwард Е. Цуртис, ед.), пп. 85ф . Енцyцлопедиа оф Муслим-Америцан Хисторy. Неw Yорк: Инфобасе Публисхинг. 2010. ИСБН 978-1-4381-3040-8. ; аваилабле хере
  2. ^ а б Феатхер, Леонард; Гитлер, Ира. Оxфорд Университy Пресс, УСА. ИСБН 978-0-19-972907-4.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ „Модерн Друммер'с Реадерс Полл Арцхиве, 1979–2014”. Модерн Друммер. Приступљено 10. 8. 2015. 
  4. ^ „Доwнбеат Халл оф Фаме”. доwнбеат.цом. Приступљено 23. 9. 2018. 
  5. ^ "Арт Блакеy дисцограпхy". јазздисцо.орг. Приступљено Септембер 17, 2014. 
  6. ^ а б "Арт Блакеy профиле". пбс.орг. Приступљено Септембер 16, 2014. 
  7. ^ а б Гоурсе, Леслие . Арт Блакеy профиле. Мусиц Салес Гроуп. 2002. ISBN 978-0-85712-837-9..  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) 
  8. ^ а б Goldsher, Alan . Hard bop academy: the sidemen of Art Blakey and the Jazz Messengers (1st ed.). Milwaukee, WI: Hal Leonard. 2008. ISBN 978-0-634-03793-1. стр. 2-5..  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) 
  9. ^ Feather, Leonard (1955). At the Cafe Bohemia, Vol. 1 (liner notes). BLP 1508. The Jazz Messengers. Blue Note Records. 
  10. ^ Gitler, Ira (1955). Horace Silver and the Jazz Messengers (liner notes). BLP 1518. Horace Silver and the Jazz Messengers. Blue Note Records. 
  11. ^ Avakian, George (1956). The Jazz Messengers (liner notes). CL 897. The Jazz Messengers. Columbia Records. 
  12. ^ а б в Kelsey, Chris. "Art Blakey". allmusic.com. Приступљено September 16, 2014. 
  13. ^ Hentoff, Nat (1958). A Night in Tunisia (liner notes). LAX 1115. Art Blakey's Jazz Messengers. Vik Records. 
  14. ^ Feather, Leonard (1958). Art Blakey and the Jazz Messengers (liner notes). BLP 4003. Art Blakey and the Jazz Messengers. Blue Note Records. 
  15. ^ а б "Art Blakey biography". biography.com. Приступљено September 16, 2014. 
  16. ^ "Art Blakey". drummerworld.com. Приступљено September 17, 2014. 
  17. ^ "Art Blakey". National Endowment for the Arts. Приступљено September 16, 2014. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Art Blejki на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Art_Blejki&oldid=27443637”