Берта Бенц

С Википедије, слободне енциклопедије
Берта Бенц

Берта Бенц (рођена као Берта Рингер, 3. мај 1849 — 5. мај 1944) била је пионир немачке ауто индустрије, као и пословни партнер и супруга немачког, аутомобилског проналазача Карла Бенца. 5. августа 1888. године постала је и прва особа која је аутомобилом прешла велику удаљеност, прешавши пут од 106 километара. Урадивши ово свету је показала Бенцово моторно возило и тако обезбедила прве поруџбине компанији свог супруга.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство, младост и удаја[уреди | уреди извор]

Берта Рингер рођена је 1849. године у богатој породици из Пфорцхајма. Као неудата жена имала је право да буде инвеститор, па је део мираза инвестирала у фирму за производњу гвоздене конструкције. Након удаје за Карла 20. јула 1872. године по немачком закону није могла да буде инвеститор, али је њен мираз био финансијска помоћ за производњу кола без коња која су била завршена у децембру 1885. године. У браку са Карлом имала је петоро деце.

Патент Моторног возила[уреди | уреди извор]

Компанија Бенз 1886. године показала је патент моторног возила. Направљено је 25 примерака Модела I овог возила које се сматра првим аутомобилом на свету. Имао је конструкцију бицикла, склопив кров и три точка. Модел II имао је четири точка. Моделом III Берта је прешла пут од 106 километара, што се сматра првим великим путовањем.[1]

Прво путовање[уреди | уреди извор]

Јутра 5. августа 1888. године тридесетдеветогодишња Берта се са својим синовима Рихардом и Еугеном упутила из Манхајма у Пфорцхајм. Без знања свог супруга одлучно је покренула аутомобил и кренула на пут дугачак 106 километара. Разлог путовања била је посета мајке. Знајући да у резервоару има само 4,5 литара бензина морала је да пронађе Лигроин, нафтни растварач који је могао да замени бензин. Њега је било могуће набавити у апотеци па се упутила у Вислох да га набави, касније је ту отворена прва бензинска станица. Недовољна снага мотора захтевала је помоћ, па су често синови гурали аутомобил узбрдо. Због квара кочница морали су да се зауставе и Берта је од обућара тражила да им од коже направи кочнице и тако је настао кочиони систем са плочицама. Након успешног путовања телеграмом се јавила супругу и након неколико дана успешно се вратила. Ово путовање осигурало је успех компанији Бенц, јер су људи били сигурни у аутомобиле захваљујући Берти.[2][3]

Почасни сенатор[уреди | уреди извор]

На њен рођендан 3. маја 1944. године одликована је за почасног Сенатора Техничкох Универзитета из Карлсруе. Само након два дана преминула је у својој вили. Карл је објавио једну успомену на своју супругу: "Једина особа која је остала са мном на малом броду живота када му је било суђено да потоне била је моја супруга, храбро и одлучно поставила је једра и канапе."

Меморијална рута Берте Бенц[уреди | уреди извор]

Меморијална рута Берте Бенц званично је подржана 2008. године као индустријско наслеђе човечанства и као спомен на Берту Бенц. Продужена је са 106 на 194 километара.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тхе Бенз Патент Мотор Цар фром 1888 – Тхе wорлд’с олдест оригинал цар”. марсМедиаСите (на језику: енглески). Приступљено 8. 4. 2019. 
  2. ^ „Бертха Бенз”. Приступљено 8. 4. 2019. 
  3. ^ „Бертха Бенз Хитс тхе Роад”. wеб.арцхиве.орг. 24. 9. 2015. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 8. 4. 2019. 
  4. ^ „Бертха Бенз Мемориал Роуте”. www.бертха-бенз.де. Приступљено 8. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]