Брандер

Брандер је ратни брод на једра или весла, напуњен запаљивим материјалом који се пуштао на противничке бродове како би их запалио и уништио.

Први брандери се помињу у старој Грчкој приликом опсаде Тира, користили су их Римљани, као и арабљани. У почетку су се као брандери користили дотрајали ратни и трговачки бродови, а од 16. века и галије које би ноћу успомоћ весала посаде довеле до противничких бродова, закачиле кукама и палиле. Први наменски грађени брандери се појављују почетком 17. века. Били су то бродови депласмана 70 до 320 т, чврсте конструкције са 20 до 28 отвора на боковима брода који су личили на топарнице. У унутрашњости брода није било уздужних преграда, тако да је владала велика промаја када би се отвори на оба бока отворили. На самој палуби није било отвора како пламен не би прерано сукнуо у вис и запалио снаст. Сами брандери су били пуњени запаљивом смесом која се састојала од разних смола, катрана, уља и дрвета које је било намочену у уље којем су додавани сумпор и камфор. Овај запаљиви арсенал је био смештен између палуба и повезан мрежом дрвених жлебова напуњених барутом како би се лакше и брже запалио. На сваком отвору су постављане и посуде са запаљивом течношћу иза којих су биле бомбе које би својом експлозијом бацале и палиле ту течност на бокове непријатељских бродова. Још 8 до 12 бачви напуњених том течношћу се налазило на палуби, а на њима би се постављали дрвени димњаци. Те бачве су се палиле саа великим закашњењем тако да пламен који је излазио кроз димњаке запали снаст тек када брандер удари у непријатељски брод. За одбрану од наоружаних чамаца које би противник послао у сусрет, брандери су били наоружани са 6 до 12 топова. Посада брандера се састојала од 20 до 50 чланова који су палили фитиље и чамцима или пливањем напуштали брод. У миру су брандери служили као стражарски бродови са смањеним посадама од 5 до 15 људи.

Напади брандерима су најчешће извођени ноћу, на усидрене противничке бродове када је ветар био повољан и дувао с пучине према луци јер су тада могли заједрити пуном брзином.У случају да ветра није било могла је да се искористи и морска струја. У биткама на отвореном мору најбољи тренутак за употребу брандера је био када би се ратни бродови скупили у гомили и када нису могли да маневришу. Осим удара брандери су имали и велико морално дејство, замислите ноћ са бродом који полако једри према вама, а из њега на све стране сукљају ватра и дим, шири се смрад сумпора и камфора. Просечном поморцу је тада сигурно изгледао као дело самог ђавола.

Зенит употребе брандера је био између 1650. и 1783. године, а свој највећи успех су постигли 1676 у битци пред Палермом. Колики су значај имали брандери говори и податак да је у једном тренутку 1688. године енглеска морнарица имала у опреми 52 ратна брода и 87 брандера. У Француској је у 17. веку чак постојао и чин „цапитане де брулот“ то јест капетан брандера, који се по рангу налазио иза чина капетана бојног брода. Повећањем брзине и маневарских способности бродова, као и развојем бродске артиљерије, брандери полако губе на значају и користе се у изузетним случајевима, да би већ у 19. веку сасвим нестали.

Литература[уреди | уреди извор]

Војна енциклопедија, том 1 (791-792)