Бруцетон анализа
Бруцетонова анализа је један од начина за анализу осетљивости експлозива како су је првобитно описали Дикон и Моод 1948. Такође позната као „тест горе и доле“ или „метода степеница“, Бруцетонова анализа се ослања на два параметра: први стимулус и величина корака. Узорку се даје стимуланс, а резултати се бележе. Ако је забележен позитиван резултат, онда се стимулус смањује за величину корака. Ако дође до негативног резултата, стимулус се повећава. Тест се наставља са сваким узорком тестираним на стимулус 1 корак горе или доле од претходног стимулуса ако је претходни резултат био негативан или позитиван.
Резултати су табеларно приказани и анализирани Бруцетоновом анализом, једноставним израчунавањем сума које се може извршити оловком и папиром, да би се обезбедиле процене средње вредности и стандардне девијације. Израђују се и процене поверења.
Друге методе анализе су Неиер д-оптимални тест Дрор и Стеинберг [2008] секвенцијални поступак. Бруцетонова анализа има предност у односу на савремене технике јер је веома једноставна за имплементацију и анализу – јер је дизајнирана да се изводи без компјутера. Савремене технике нуде велико побољшање ефикасности, јер им је потребна много мања величина узорка да би се добио било који жељени ниво значаја. Штавише, ове технике омогућавају третман многих других сродних експерименталних дизајна - као што је када постоји потреба да се научи утицај више од једне променљиве (рецимо, тестирање осетљивости експлозива на ниво удара и температуру околине), на моделе који нису само бинарни по природи (не само "детонирају или не"), до експеримената у којима се унапред одлучује (или "групише") за више од једног узорка у сваком "провођењу", и више. Заправо,
За механичко тестирање прага, типично на горе-доле метод, који је првобитно предложио Дикон, користили су СР Цхаплан ет ал. 1994. У њиховом раду су табеларно приказани коефицијенти потребни за обраду података након тестирања. Генерисани механички прагови имају дискретни опсег вредности (тј. не леже на аналогној скали) и стога их треба сматрати непараметричним за статистичке сврхе.
Обрађени примери[уреди | уреди извор]
Пример 1
Тестирање се врши у интервалу од д=0,2, тестирање почиње један корак пре промене одговора.
| Стимулус (xи) | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 | 34 | 35 | 36 | 37 | 38 | 39 | 40 | 41 | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 4.0 | X | X | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 3.8 | X | 0 | X | X | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 3.6 | X | X | X | X | 0 | 0 | X | X | X | X | X | X | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| 3.4 | X | 0 | X | X | X | 0 | X | 0 | X | X | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | |||||||||||||||||||||||||||
| 3.2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | X | 0 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| 3.0 | 0 |
Сваком нивоу теста је додељен индекс (и).
| Стимулус (xи) | Индекс (и) | Број одговора (Ни) | Број неодговора (Но) |
|---|---|---|---|
| 4.0 | 5 | 1 | 0 |
| 3.8 | 4 | 2 | 1 |
| 3.6 | 3 | 9 | 2 |
| 3.4 | 2 | 7 | 10 |
| 3.2 | 1 | 1 | 7 |
| 3.0 | 0 | 0 | 1 |
| - | Тотал | 20 | 21 |
Пошто је број одговора мањи од броја неодговора, одговори се користе за одређивање вредности од 50%.
| и | Ни | и*Ни |
|---|---|---|
| 5 | 1 | 5 |
| 4 | 2 | 8 |
| 3 | 9 | 27 |
| 2 | 7 | 14 |
| 1 | 1 | 1 |
| 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 20 | 55 |
Н=Сум Ни = (1+2+9+7+1+0)=20
А=Сум и*Ни=(5+8+27+14+1+0)=55
50% левел = X0+д*(А/Н-0.5)=3+0.45=3.45
Пример 2
Тестирање се врши у интервалу од д=0,2, тестирање почиње један корак пре промене одговора.
| Стимулус (xи) | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 3.8 | X | X | |||||||||||||||||||||||||||||||
| 3.6 | X | X | X | 0 | X | X | X | X | X | X | X | X | X | X | 0 | X | |||||||||||||||||
| 3.4 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | X | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | |||||||||||||||||||
| 3.2 | 0 |
| Стимулус (xи) | Индекс (и) | Број одговора (Ни) | Број неодговора (Но) |
|---|---|---|---|
| 3.8 | 3 | 2 | 0 |
| 3.6 | 2 | 14 | 2 |
| 3.4 | 1 | 1 | 13 |
| 3.2 | 0 | 0 | 1 |
| - | Тотал | 17 | 16 |
Пошто је број неодговора мањи од броја одговора, неодговори се користе за одређивање вредности од 50%.
| и | Ни | и*Ни |
|---|---|---|
| 3 | 0 | 0 |
| 2 | 2 | 4 |
| 1 | 12 | 12 |
| 0 | 1 | 0 |
| Укупно | 15 | 16 |
Н=Сум Ни = (0+2+12+1)=15
А=Сум и*Ни=(0+4+12+0)=16
50% левел = X0+д*(А/Н+0.5)=3.2+0.31=3.51
Референце[уреди | уреди извор]
- Ј. W. Диxон анд А. M. Моод (1948), "А Метход фор Обтаининг анд Аналyзинг Сенситивитy Дата," Јоурнал оф тхе Америцан Статистицал Ассоциатион, 43, пп. 109–126.
- Б. Т. Неyер (1994), "А D-Оптималитy-Басед Сенситивитy Тест," Тецхнометрицс, 36, пп. 61–70.
- Х. А. Дрор анд D. M. Стеинберг (2008), "Сеqуентиал Еxпериментал Десигнс фор Генерализед Линеар Моделс," Јоурнал оф тхе Америцан Статистицал Ассоциатион, Волуме 103, Нумбер 481, пп. 288–298.
- L. D. Хамптон ет ал, (1973), Логицал Аналyсис оф Бруцетон Дата, Навал Орднанце лабораторy, Wхите Оак, УСА. https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/AD0766780.pdf