Центар Срце

С Википедије, слободне енциклопедије

Центар за емотивну подршку и превенцију самоубиства Срце је хуманитарна организација која на волонтерским принципима пружа подршку особама које се налазе у стању кризе или размишљају да себи одузму живот[1]. Ову мисију Срце обавља путем телефона, електронске поште, чета, путем контакта лицем у лице или на неки други, посредан начин. Помоћ је доступна 365 дана у години у периоду од 14 до 23х.

Налази се у Новом Саду, Србија и део је једне од највећих међународних волонтрских организација за превенцију самоубиства Бефриендерс Wорлдwиде[2]. Ова организација, заједно са друге две хуманитарне организације, Лифелине и Ифотес, чини највећу светску волонтерску мрежу за помоћ особама у кризи, Весх[3].

Историјат[уреди | уреди извор]

Центар Срце је основан 1991. године на иницијативу неколицине професора Универзитета у Новом Саду. На челу те иницијативе су биле проф. др Слободанка Станковић са Института за Физику Природно-математичког факултета и проф. др Славица Селаковић-Буршић са Института за психијатрију Клиничког центра Војводине. Повод за оснивање Срца је био почетак ратних сукоба на простору бивше Југославије па је први његов назив био Саветовалиште за психолошку помоћ учесницима рата[4].

Током 1993. организација се све више почиње бавити проблемом самоубиства, обзиром је у то време стопа самоубиства у Југославији, а нарочито у њеној северној покрајини, Војводини, била међу највећим у Европи. Повезује се са хуманитарном организацијом Самаританс из Велике Британије од које преузима принципе рада на хуманитарним и волонтерским основама, постаје део мреже Бефриендерс Wорлдwиде и мења назив у Центар Срце.

Након 1995. године волонтери Срца постају све више активни у иницијативима за повезивање и обнављање сарадње на пољу унапређења менталног здравља унутар регије Западног Балкана. Реализује се велики број пројеката и едукативних скупова, првенствено намењених заштити менталног здравља деце[5].

Од покретања иницијативе за обележавање Међународног дана за превенцију самоубиства 2003. године, Срце сваке године учествује у овој кампањи[6], а од 2008. је и прудружени члан Међународне асоцијације за превенцију самоубиства, ИАСП[7].

Од 2006. Срце је партнер једног од најзначајнијих Европсих музичких фестивала, Еxит. У оквиру wелфаре простора, волонтери Срца нуде емотивну подршку и помоћ свим посетиоцима и учесницима Фестивала[8].

Активности[уреди | уреди извор]

Основна активност Срца је пружање емотивне подршке особама у кризи путем телефона, електронске поште или чета. Телефонски разговори се одвијају путем бесплатног телефонског броја 0800/300-303, електронска пошта путем адресе вања@центарсрце.орг, а чет разговори путем апликације којој се приступа са веб адресе Срца www.центарсрце.орг. Број позива Центру Срце расте сваке године, а током 2019.године обављено је око 7000 разговора.

Током првих 25 година рада Срца број самоубистава у Републици Србији је смањен за 28%, док је број самоубистава у АП Војводини смањен за чак 51%[9].

Друштвене мреже и апликације[уреди | уреди извор]

Велики део едукативних, информативних и промотивних активности Центар Срце обавља преко друштвених мрежа Фацебоок, Инстаграм, Тwиттер и преко свог yоутубе канала. Ово је нарочито помогло повећању видљивости проблема самоубиства и већој осетљивости друштва на овај феномен.

Захваљујући хуманитарном Хакатону компаније ВЕГА ИТ[10], покренута је апликација за мобилне телефоне чији је циљ превенција самоубиства. Апликација је првенствено намењена младјим корисницима и значајно је допринела повећаном броју младих који се јављају Центру Срце за помоћ.

Пројектне активности[уреди | уреди извор]

Волонтери Центра Срце сваке године учествују у великом броју пројеката који имају за циљ да заштите и унапреде ментално здравље становништва, превенирају самоубиство, пруже емотивну подршку, едукују становништво у областима везнаим за ментално здравље и промовишу волонтерски и хуманитарни рад. Међу најзначајније спадају обележавање Међународног дана превенције самоубиства[11] и Међународног дана менталног здравља[12], смањење предрасуда везаних за самоубиство[13], пружање подршке рањивим и маргинализованим групама[14], спречавање сагоревања код помагача, медијско извештавање о менталним болестима и самоубиству[15], [16], ментално здравље младих[17] и многи други.

Принципи рада[уреди | уреди извор]

Сваке године Центар Срце едукује нову групу волонтера који су различитих узраста, образовања и искустава. Током интензивне, вишемесечне обуке усвајају рад на следећим принципима[18]:

  • Центар пружа емотивну подршку особама у кризи или непосредној опасности да себи одузму живот
  • Волонтери се труде да ублаже људску несрећу, усамљеност, очај и тугу
  • Особа која позове задржава слободу да доноси своје одлуке укључујући и одлуку да одузме себи живот
  • Чињеница да је особа затражила помоћ као и садржај разговора су строго поверљиви
  • Волонтере који пружају подршку подржавају други искусни волонтери уз консултацију професионални служби
  • Особа која зове може бити упућена на помоћ других инститиуција из области медицине, социјалне и правне подршке
  • Волонтерима је забрањено да намећу своја лична убедјења или да утичу на особе које зову у погледу политике, филозофије или религије

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Основне информације”. www.центарсрце.орг. 
  2. ^ „Оур Мемберс | Бефриендерс”. www.бефриендерс.орг. 
  3. ^ „Црисис хотлине - Wикипедиа”. ен.м.wикипедиа.орг (на језику: енглески). 
  4. ^ „Историјат”. www.центарсрце.орг. 
  5. ^ Девелопинг стратегиес то деал wитх траума ин цхилдрен : а меанс оф енсуринг цонфлицт превентион сецуритy анд социал стабилитy : цасе студy : 12-15-yеар-олдс ин Сербиа. Амстердам: ИОС Пресс. ИСБН 1-58603-546-0. 
  6. ^ „Волонтери Центра Срце о превенцији самоубиства”. Дневник (на језику: српски). 
  7. ^ „Мреже и сарадња”. www.центарсрце.орг. 
  8. ^ „Ментално здравље”. ЕXИТ Фестивал 2021 (на језику: српски). 
  9. ^ „| Републички завод за статистику Србије”. www.стат.гов.рс. 
  10. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Одржан 2. хуманитарни Хакатон”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. 
  11. ^ „Ђукић Дејановић: Теме самоубистава приоритетне”. Блиц.рс (на језику: српски). 
  12. ^ „Светски дан менталног здравља”. Н1 Србија (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 02. 2020. г. Приступљено 05. 09. 2020. 
  13. ^ Гашпар, Мирослав (23. 5. 2019). „Истине и заблуде о самоубиству”. МултиРадио. 
  14. ^ „РАДИОНИЦА ЦЕНТРА СРЦЕ: Превенција самоубиства код младих”. Зрењанински (на језику: српски). 16. 12. 2018. 
  15. ^ Антистигма – медији, менталне болести и самоубиство. ИСБН 978-86-912-771-09. 
  16. ^ „Менталне болести и самоубиство”. 
  17. ^ Ментално здравље. ИСБН 978-86-85715-18-1. 
  18. ^ „Принципи рада”. www.центарсрце.орг. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]