Централна Европа (роман)

С Википедије, слободне енциклопедије

Централна Европа
Корице првог издања
Настанак и садржај
Ориг. насловEurope Central
АуторВилијам Т. Волман
ЗемљаСАД
Језикенглески
Жанр / врста делаисторијска фикција
Издавање
Издавање2005.
ИздавачViking Press
Број страница832
Превод
ПреводилацАна Јешић
Датум
издавања

2012: Архипелаг
Класификација
ISBN?0-670-03392-8
Награде
НаградеНационална награда за књигу фикције (САД, 2005)
Спољашње везе
Веб-сајтhttp://www.arhipelag.rs/knjige/centralna-evropa/

Централна Европа је роман аутора Вилијама Т. Волмана, објављен 2005. године. Исте године, књига је освојила америчку Националну награду за књигу фикције. Књига је посвећена Данилу Кишу и његовој књизи Гробница за Бориса Давидовича.[1]

Садржај[уреди | уреди извор]

Радња романа се одвија у Средњој Европи током 20. века, уз мноштво разнородних ликова – генерала, мученика, официра, песника, издајника, уметника и музичара. Роман се бави моралним одлукама људи, донесеним у најтежим временима, и доноси перспективу људског деловања у ратно доба. Волман је у роману употребио многе историјске личности, нпр. композитора Дмитрија Шостаковича, филмског редитеља Романа Кармена, песникињу Ану Ахматову, СС официра Курта Герштајна, итд.

У поговору, Волман тврди да, премда је доста истраживао и ликови су већином стварне личности, ово дело треба сматрати фикцијом. Он је роман карактерисао као „низ парабола о познатим, озлоглашеним и анонимним европским моралним актерима у тренуцима одлуке”. Иако је радња махом историјски тачна, има и измишљених детаља и анегдота, попут љубавног троугла између Шостаковича, Романа Кармена и Елене Константиновске.

Реакције[уреди | уреди извор]

Књижевни додатак Тајмса објавио је да је Волман „израдио дело које је кинематско у опсегу, епско у амбицији и стално узбудљиво, и које показује да је он један од најважнијих и најфасцинантнијих писаца нашег времена”.

Критички магазин Њујорк тајмса описао је роман као „најтоплије дело, његову [Волманову] вероватно најбољу књигу ... делом роман, а делом збирку прича, виртуозно историјско опсећање и фокусирану студију насиља”.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Архипелаг – Централна Европа (приступљено 13.2.2017)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]