Daphnia magna

С Википедије, слободне енциклопедије

Дапхниа магна
Фемале Дапхниа магна wитх а цлутцх оф асеxуал еггс. Тхе анимал ис абоут 4 мм лонг.
Научна класификација
Царство:
Тип:
Подтип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
D. магна
Биномно име
Дапхниа магна
Страус, 1820 [1]

Daphnia magna је најкрупнија врста овог рода у нашој земљи. Разликује се од других врста по томе што се карапакс протеже у шупљину главе као трака. Целокупан род насељва слатководна језера и баре.

Опис[уреди | уреди извор]

Тело им је затворено у двокапки карапакс, изван њега остаје глава са главеним екстреитетима. Труп грађен од некиолико сегмената са пет или шест пари листоликих екстремитета. Прве антене су мале, а друге крупне, рачвасте и разгранате. Мандибуле су изграђене у складу са филтрационим начином исхране. На глави се налазе сложене очи које су спојен по средини и науплиусово око. Трупних пет или шест пари екстремитета имају чекиње чијим покретање настаје струјање воде која потпомаже респирацију, а омогућава и прибављање честица хране. Абдомен је знатно редукован и само је његов задњи део или постабдомен добро развијен и повија се надоле. Друге антен су основни органи за кретање.[2]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Дапхни маган је код нас распрострањена у великим барама Војводине и Словеније.[2]

Биологија и понашање[уреди | уреди извор]

D. магна је доста угрожена у језерим са великом количином рибе јер због своје величине представља значајан плен. У водама са високом концентрацијом хранљивих материја D. маган растом надмашује мање представнике реда Cladocera. Кад концентрација хране опадне код D. magne долази до кашњења репродукције, сто омогућава мањим, брже репродуктивним организмима да постану доминантнији. Користи вертиклану миграцију као одговор на предацију риба. Дању остаје у нижим слојевима, док ноћу иде у горње слојеве и тако избегава видну исхрану риба.

Под одређеним условим развија се неколико генерација партеногенетских женки, а затим кад се услови промене, појављује се генерација мужјака и женки. Тада се у женкама образују јаја која се после оплођења обавијају дебелом љуштуром и то су зимска јаја. Код Дапхниа се она одлажу у посебан дорзални мешак или ефипијум који се касније одваја од женке. Популација може да се састоји од неоплођених партеногенетских женки, као и од мужјака и женки.[3][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Дапхниа магна. Интегратед Таxономиц Информатион Сyстем. 
  2. ^ а б в Крунић, Милоје (1995). Зоологија инвертебрата. Београд: Завод за уџбенике. 
  3. ^ „унх.еду”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Подаци везани за чланак Daphnia magna на Викиврстама
  • Медији везани за чланак Дапхниа магна на Викимедијиној остави