Директна метода призме

С Википедије, слободне енциклопедије

Директна метода призме за одређивање индекса преламања се намеће као неопходност у системима које карактеришу изузетно велике вредности ове величине.

Наиме, стакла од којих се израђују елементи код рефрактометра по правилу немају индекс преламања већи од н=1.80, па се таквим уређајима не могу одређивати индекси преламања већи од ове вредности.

Експеримент захтева прецизну израду правоугле тростране призме са изузетно добро обрађеним и полираним површинама. Уколико се обезбеди да зрак пада нормално на страницу призме, стандардна једначина преламања се трансформише у облик:

где угао δ представља угао скретања преломљеног зрака упадног снопа, а φ угао призме.

Релација указује да се одређивање индекса преламања своди на одређивање угла призме и мерења угла скретања. При овоме треба имати у виду да максимални угао преламања φ+δ може бити π/2 јер за веће вредности зрак не напушта призму у датој тачки.