Пређи на садржај

Душан Копчалић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Копчалић
Лични подаци
Датум рођења(1934-02-15)15. фебруар 1934.
Место рођењаВршац, Србија
Датум смрти8. август 2000.(2000-08-08) (66 год.)

Душан Копчалић (15. фебруар 1934 – 8. август 2000)[1] био је српски и југословенски књижевник.[2] Његов опус обухвата романе, приповетке, драме, поезију, есеје и позоришну критику.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је, одрастао и читав живот провео у Вршцу. У родном граду је завршио основну школу и похађао гимназију. Радни век је провео у вршачкој Градској библиотеци. Књижевним радом је почео да се бави 1954. године. Прошлост родног града била му је неисцрпна инспирација.[3] Посебно га је интересовала судбина шпанских породица, које су у XVII веку досељене у Вршац како би се бавиле виноградарством, али је већина страдала од различитих болести, а преживели су се вратили у своју постојбину.[4] Откривао је, памтио и говорио о људима које је сусретао или  онима који су оставили неки траг у његовом сећању. Пишући стварао је трајни споменик граду и његовим људима.

Приче и поезију је објављивао у свим југословенским релевантним књижевним часописима[5][6]: У Младости, листу савеза омладине Југославије, Књижевним новинама, Дневнику, Свескама, Пољима[7][8][9][10], Улазници, Индеx-у и Летопису Матице српске.

За вршачки радио (Радио Патак) осмислио је литерални времеплов 1996. године и сваке недеље водио слушаоце кроз прошлост града. Серијал је емитован под насловом: Мој и ваш Вршац. Ова, популарна емисија, трајала је до 2000те године, када је Копчалић преминуо. Сахрањен је у родном граду.

Иза њега су остали бројни текстови. Копчалић је помињао роман о познатим европским бувљацима, чији је радни наслов био „Бувљаци“. Роман је, према речима самог аутора, био веома обиман, требало је да има преко 500 страна. Посвећен је овим необичним, питорескним пијацама, а везу међу њима чини   један Вршчанин, који је у роману некрунисани краљ тих занимљивих места. Дуже време је радио на роману чија је радња пратила Еугена Савојског у војним операцијама против Турака и ослобађању Баната. [11]

Одломак из уводних напомена аутора за књигу  Од воска варош, објављеног постхумно:[уреди | уреди извор]

Садржај једног града су људи, ликови и предели, који ће, ако не буду заустављени у лаганом нестајању и утиснути у восак- будући да су једном рођена, а у будућности никад више поновљена бића-нестати заувек. Нестаће град, мој град. Сватих да сваки човек има само свој град. Осетивши то, одједном су предамном почели да живе они који  су давно нестали, који су само додирнули, али, веома живо, моју свест. Они су садржај мог живота. Навирало их је на хиљаде , и моја првобитна намера да тај Вршац зауставим у једном роману – хроници била је неостварљива. Сместити то у форму романа , па био он и најмодерније структуре, био би узалудан посао,  јер многи ликови били би заувек жртвовани форми и не би оставили никакав траг. А они су почели (остали) живо да се крећу у мојој свести. Схватио сам да живим у једном огромном Вршцу. То је бескрај. Сачувати светлост која се јавља при сусрету једног бића са градом, пределом и људима, на овакав начин, има непоновљив књижевни набој… [12]

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  1. Прича за Дамјана, 1966. Ријека, Отокар Кершовани
  2. Ђавоља јазбина, 1971. Вршац, Библиотека „Угао“
  3. До саме кланице, 1973. Вршац, Библиотека  „Угао“
  4. Лазарева грозница, 1980, Београд, БИГЗ

Збирке приповедака[уреди | уреди извор]

  1. Време тајна, 1969. Вршац, Библиотека „Угао“
  2. Пингвин, 1986. Вршац, Књижевна општина Вршац
  3. Мој и ваш Вршац, 2008. Вршац, Туристичка организација Општине  Вршац  

Радио драме[уреди | уреди извор]

  1. Оклопници, 1962.
  2. Вучја недеља, 1970. [13]
  3. Ватра, 1977. [14]

Песме у прози[уреди | уреди извор]

  1. Од воска варош, 2003. Вршац, Градска библиотека Вршац и Ауторски атеље „Угао“ Вршац

Награде[уреди | уреди извор]

  1. Друга награда на конкурсу Радио Загреба  за драмски текст 1962. Награђена је драма Оклопници
  2. Друга награда за роман на конкурсу Телеграма, 1966. Награђен је роман Прича за Дамјана.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. 
  2. ^ Бабић,I; Ташлић, D: (2008) Биографија D. Копчалића, у Мој и ваш Вршац, Вршац, Туристичка организација Вршца, стр. 3
  3. ^ https://www.danas.rs/zivot/lepa-varos-v/, приступљено 4.9.2023.
  4. ^ Бакић,I: (2020) Округли сто - Књижевна сцена Вршца од 1945-1980, YоуТубе, 26. 9. 2020., приступљено 18.8.2023.
  5. ^ https://www.udus.org.rs/Ludus/Ludus-pdf/Pozorisne%20novine%20Broj%20028,%205.%20jun%201995.pdf, Приступљено 16.7.2023.
  6. ^ https://www.udus.org.rs/Ludus/Ludus-pdf/Pozorisne%20novine%20Broj%20027,%205.%20maj%201995.pdf, приступљено 4.9.2023.
  7. ^ https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/06/Polja-72-73_12_13.pdf, приступљено 17.7.2023.
  8. ^ https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/10/Polja-142-18-19.pdf. приступљено 7.8.2023.
  9. ^ https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/06/selection6-11.pdf, приступљено 7.8.2023
  10. ^ https://polja.rs/wp-content/uploads/2016/06/Polja-86_8_8.pdf, приступљено 4.9.2023.
  11. ^ Белча, D: (2003), Музеј Душана Копчалића, у: Од воска варош, Вршац, Градска библиотека Вршац и Ауторски атеље „Угао“, стр. 90-93.
  12. ^ Копчалић,D. (2003) Неколико речи о овој књизи, у: Од воска варош, Вршац, Градска библиотека Вршац и Ауторски атеље „Угао“, стр. 3-4
  13. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. 
  14. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dušan_Kopčalić&oldid=27536666”