Пређи на садржај

Електрично возило

С Википедије, слободне енциклопедије
Електрична возила широм света (с лева на десно, одозго):

Електрично возило (ЕВ) је возило које за погон користи један или више електромотора. Возило се може напајати колекторским системом, електричном енергијом из ванвозних извора, или се може напајати аутономно помоћу батерије или претварањем горива у електричну енергију помоћу генератора или горивних ћелија.[1] Електрична возила укључују друмска и железничка возила, електричне чамце и подводна пловила, електричне авионе и електричне свемирске летелице.

Рана електрична возила су први пут настала крајем 19. века, када је Друга индустријска револуција донела електрификацију. Употреба електричне енергије била је међу преферираним методама за погон моторних возила, јер обезбеђује ниво тишине, удобности и лакоће рада који нису могли да постигну аутомобили са бензинским мотором тог времена, али дометна анксиозност због ограниченог складиштења енергије коју су нудиле тадашње технологије батерија ометала су масовно усвајање приватних електричних возила током 20. века. Мотори са унутрашњим сагоревањем (бензински и дизел мотори) били су доминантни погонски механизми за аутомобиле и камионе око 100 година, али је локомоција на електрични погон остала уобичајена у другим типовима возила, као што су возила за масовни транзит на надземни погон као што су електрични возови, трамваји, моношине и тролејбусе, као и разна мала лична возила мале брзине и кратког домета на батерије као што су скутери.

Хибридна електрична возила, где се електромотори користе као допунски погон за моторе са унутрашњим сагоревањем, постала су распрострањенија крајем 1990-их. Плаг-ин хибридна електрична возила, где се електрични мотори могу користити као преовлађујући погон, а не као додатак, нису видели никакву масовну производњу све до касних 2000-их, а батеријски електрични аутомобили нису постали практичне опције за потрошачко тржиште све до 2010-их.

Напредак у батеријској технологији, електричним моторима и енергетској електроници учинио је електричне аутомобиле изводљивијим него током 20. века. Као средство за смањење емисије угљен-диоксида и других загађивача из издувних цеви, као и за смањење употребе фосилних горива, владини подстицаји су доступни у многим областима за промовисање усвајања електричних аутомобила и камиона.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Асиф Фаиз; Цхристопхер С. Wеавер; Мицхаел П. Wалсх (1996). Аир Поллутион фром Мотор Вехицлес: Стандардс анд Тецхнологиес фор Цонтроллинг Емиссионс. Wорлд Банк Публицатионс. стр. 227. ИСБН 978-0-8213-3444-7. Архивирано из оригинала 4. 7. 2021. г. Приступљено 4. 12. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Елецтрицаллy поwеред вехицлес на Викимедијиној остави