Фармакоекономија

С Википедије, слободне енциклопедије
Основни принципи фармакоекономије

Фармакоекономија је дисциплина здравствене економије која идентификује, мери и упоређује ефекте терапије, трошкове коришћења фармацеутских производа, односно здравствених интервенција.

Примена резултата фармакоекономије посебно је значајна за оне који учествују у процесу израде националних водича за лечење одређених болести (нпр примену антибиотика),[1] за повећање ефикасносте здравствене заштите и услуга и за подизање квалитета индустријских и академских анализа.[2][3]

Циљ и методе фармакоекономије[уреди | уреди извор]

Циљ

Фармакоекономија има за циљ да усклади и открије најбољи могући расположиви лек, који ће дати оптималне ефекте уз најниже трошкове лечења.

Методе

За постизање овог циља користе се методе економске анализе (процене) за одабирање најефикасније опције како би се пружање здравствене услуге широкој популацији подигло на највиши могући ниво, уз најминималније трошкове лечења.[4]

Основне поставке[уреди | уреди извор]

Приступ у фармакоекономији је интердисциплинарани и као такав укључује знања из:

  • медицине,
  • економије,
  • фермакоепидемиологије,
  • медицинског и класичног права,
  • теорије одлучивања,
  • биостатистике,
  • биоетике,
  • фармације и
  • епидемиологије у ширем смислу.

Само мултидисциплинарним приступом, у фармакоекономији могуће је доћи до решења до којих се појединачним приступом не би могло доћи.[5][6][7]

Фармакоекономија усваја и примењује принципе и методологију здравствене економије у фармакотерапији. У том смислу фармакоекономским истраживањима пореде се ефекти терапије и цене две или више различþитих алтернатива лечења уз поштовање принципа „превасходно не нашкодити” („примум нон ноцере“) (превасходно не нашкодити).

Фармакоекономски концепт се користи да би се постигао одређени оптимални циљ у лечењу за нижу цену или обрнуто, да се коришüење датих, ограничених ресурса усмери на начин на који се остварује најбољи могући однос терапијске и економске користи(бенефит).[1]

Када се дефинише аспект фармакоекономске анализе, тада се мери количина средстава потрошених за одређено лечење болести. Параметри који утичу на потрошњу средстава су:

  • време и знање медицинских радника потребно за припрему и примену терапије,
  • утрошак лекова,
  • број болесничких дана
  • утрошак материјалних средстава.

У ширем смислу, у економски аспект спада и праћење квалитета живота и здравствених трошкова током лечења и реконвалесценције, као и праћење ефекта и цене коштања евентуалних инвалидитета, патологије изазваних при примени једних или других терапијских приступа.

Директна и индиректна економска анализа процене трошкова

Уколико се економска анализа обавља паралелно са клиничким испитивањем долази се директно до ових података.

У другом случају подаци се скупљају ретроспективно или проспективно из медицинске документације или болничких картона.

Процена трошкова завршава се множењем измерених утрошених средстава са ценама (јединичним трошковима). Ове вредности могу се добити из званичних ценовника финансијске службе одређене институције.[8][9][10]

Студијски програм фармакоекономија[уреди | уреди извор]

Студијски програм фармакоекономија и фармацеутска легислатива представља академске специјалистичке студије у трајању од једне године — 2 семестра (60 ЕСПБ). Предложени студијски програм омогућава студентима да боље овладају знањима и вештинама из области фармакоекономије, фармацеутске легислативе, снабдевања лековима и фармакоепидемиологији потребним за рад у фармацеутској индустрији, здравству и/или регулаторним телима. Након завршеног програма, студент стиче звање: специјалиста фармакоекономије и фармацеутске легислативе.[11][12][13]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Вогенберг РФ. Интродуцтион то апплиед пхармацоецономицс. Неw Yорк: Мц Граw-Хилл; (2001). стр. 81.—272.
  2. ^ Новаковић Т. Гуиделинес фор пхармацоецономиц евалуатионс. Белграде: Цроwн Агентс-Пројецт; 2006. (Сербиан)
  3. ^ Wаллеy Т, Хаyцоx А, Боланд А, Брецкенридге АМ. Пхармацоецономицс. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне; 2004.
  4. ^ Стефан-Микић С, Јовановић Ј, Јовановић Ј, Алексић-Ђорђевић M, Цвјетковић D, Крајћир I. Пхармацоецономиц аналyсис оф антибиотицс усе ин тхе Цлиницал центер оф Војводина. Мед Прегл 2008; 61(Суппл 1): 50—58. (Сербиан)
  5. ^ Стефан-Микић С. Пхармацоецономицс ин цуррент треатмент офбацтериал инфецтионс [диссертатион]. Нови Сад: Фацултy оф Медицине, Университy оф Нови Сад; 2006. (Сербиан)
  6. ^ Стефан-Микић С. Усе оф анти-инфецтиве другс ин хоспитал анд оутпатиентхеалтх царе центрес. [тхесис]. Нови Сад: Фацултy оф Медицине, Университy оф Нови Сад; 2000. (Сербиан)
  7. ^ Стефан-Микић С, Јовановиý Ј, Јовановиý Н, Севић С, Вукадинов Ј, Миућин-Вукадиновић I. Пхармацоецономицал аналyсис оф тхе антибиотицусе ат тхе Цлиниц фор инфецтиоус дисеасес оф тхе цлиницалцентер оф Војводина. Мед Прегл 2008; 61(Суппл 1): 40—49. (Сербиан)
  8. ^ Ђурић D, Простран M, Марисављевић. Принциплес анд метходс офпхармацоецономицс. Ин: Простран M, Стануловиý M, Марисављевић D, Ђурић D, едиторс. Пхармацеутиц медицине. Вршац: Хемофарм АД; (2009). стр. 532—554.
  9. ^ Стефан-Микић С, Вукадинов Ј, Михајловић-Укропина M, Сабо А, Томић З, Севић С ет ал. Мануал фор цоллецтион анд транспортатион офсамплес фор мицробиологицал аналyсис wитх пхармацоецономицгуиданце. Нови Сад: Литостудио; 2008. (Сербиан)
  10. ^ Вон Гунтен V, Реyмонд ЈП, Бенеy Ј. Цлиницал анд ецономиц оутцомесоф пхармацеутицал сервицес релатед то антибиотиц усе: алитературе ревиеw. Пхарм Wорлд Сци 2007; 29(3): 146—163.
  11. ^ Боотман Ј, Тоwнсенд Р, МцГхан W. Принциплес оф Пхармацоецономицс. 3рд Ед. Цинциннати: Харвеy Wхитнеy Боокс Цомпанy; 2005.
  12. ^ Друммонд M, ОБриен Б, Стоддарт Г, Торанце Г. Метходс фор тхе Ецономиц Евалуатион оф Хеалтх Царе Программес. 2нд Ед.Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс; 1997.
  13. ^ Петитти D. Мета ‐ аналyсис, децисион аналyсис анд цост‐еффецтивенесс аналyсис, 2нд Ед. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс; 2000.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Тхомас Мüллер-Бохн, Волкер Улрицх (2000). Пхармакоöкономие – Еинфüхрунг ин дие öкономисцхе Аналyсе дер Арзнеимиттеланwендунг. Wиссенсцхафтлицхе Верлагсгеселлсцхафт мбХ. ИСБН 978-3-8047-1761-9. 
  • Ева Сусанне Диетрицх (2002). Грундлаген дер Пхармакоепидемиологие унд Пхармакоöкономие. Есцхборн: ГОВИ-Верлаг. ИСБН 978-3-7741-0915-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Farmakoekonomija&oldid=26742149”