Фетишизам робе
У Карл Марксовој критици политичке економије капитализма, фетишизам робе је најизразитији облик човековог отуђења. У том процесу долази до обрнутог реда ствари: уместо да човек буде господар производа свога рада, догађа се да ти отуђени производи господаре човеком - човек постаје роб ствари. Тако се ствара илузија да роба, као опредмећени рад човека, има људска, друштвена својства, као природом дата - независна од произвођача...
Пошто новац постаје еквивалент вредности свих роба, добија својство фетиша - замењује све истинске људске вредности: "Ако си ружан, а имаш новац - ти си леп, јер можеш купити и најлепшу жену... за новац можеш купити лепоту, поштење, љубав... онај који има новац може бити и глупак и покварењак, али ако има новац - биће цењен, јер се новац цени изнад свега".
Маркс у своје време примећује да "од савремених буржуја већих незналица никада пре није било", а Рајт Милс, (скоро читав век касније) долази до идентичног закључка: "Веће култуне сиротиње од савремених богаташа свет никада раније није познавао!" Владајућа девиза тог света је: "Ако си тако паметан - зашто ниси богат?!"
Референце
[уреди | уреди извор]- Карл Маркс, Критика Хегелове дијалектике и филозофије
- Карл Маркс, Економско-филозофски рукописи
- Рајт Милс, Елита власти