Филмски фестивал Слободна зона

Слободна зона је филмски фестивал основан 2005. године са идејом да се кроз популаризацију ангажоване кинематографије, која није део уобичајеног биоскопског репертоара, отвори простор за промоцију, промишљање и разумевање актуелних друштвених појава и проблема у свету, земљи и региону.

На првом фестивалу 2005. године – у једној биоскопској сали, приказано је 20 документарних, играних и краткометражних ангажованих филмова из целог света награђених на престижним светским фестивалима. На програму Слободне зоне приказује се у просеку 30 до 40 целовечерњих играних и документарних филмова.

Фестивал се од 2013. године организује истовремено у три града (Београд, Нови Сад и Ниш), а пројекције се приказују у 10 биоскопских сала. Свечано отварање фестивала одржава се у великој сали Сава Центра пред више хиљада гледалаца.

Гости селектори

У сарадњи и уз подршку прве локалне женске фондације у Србији - Реконструкције Женски фонд уведен је програмски сегмент Женска линија, посвећен афирмацији женских права, а програм фестивала од 2012. године селекторски тим допуњава и Гост селектор, селектор који својим деловањем у јавној сфери али и својим личним системом вредности осликава вредности самог фестивала. Гости селекори и селекторке Слободне зоне до сада су били хрватска књижевница Дубравка Угрешић, уметнички директор фестивала Докуфест из Призрена Ветон Нурколлари, писац и филозоф Борис Буден и новинарка и глумица Оља Бећковић.

Међународна сарадња

Слободна зона годинама негује и сарадњу са европским фестивалима документарног и играног филма, па су тако са селекцијом својих најбољих филмова на фестивалу гостовали: ФИДД Марсеј из Марсеја, Докуфест из Призрена, Темпо фестивал из Штокхолма, Тхис хуман wорлд из Беча, фестивал ЦПХ:ДОX из Копенхагена са којим је организована специјална пројекција посвећена 25-годишњици пада Белинског зида.

Пројекат Филмски фестивал Слободна зона је члан Међународне Мреже Фестивала филмова о људским правима (Хуман Ригхтс Филм Нетwорк) и партнер у Балканској документарној дистрибутивној мрежи заједно са фестивалима и организацијама из региона РеСтарт из Загреба, Докуфест из Призрена, Македоx из Скопља, Демиург из Љубљане и Ундерхилл из Подгорице.

Слободна Зона Јуниор

Од самог почетка фестивал је организовао пројекције за средњошколце које су временом постале важан сегмент програма фестивала из кога се 2015. године издвојила посебна програмска линија 14+, у којој средњошколски жири оцењује филмове и додељује Награду за најбољи филм у овој селекцији. Овим путем млади добијају прилику да погледају филмове са програма Слободне зоне који се баве проблемима њихових вршњака из целог света у савременом друштву. Из ове фестивалске иницијативе у сарадњи са Активом професора грађанског васпитања настао је посебан пројекат Слободна Зона Јуниор из кога је настало неколико компилацијских издања у виду Приручника за наставнике и ученике средњих и основних школа о употреби филма као наставног средства у настави грађанског васпитања.

Као и неколико радионица документарног филма у оквиру којих су средњошколци из региона и ратом сукобљених бивших југословенских република имали прилику да по први пут сарадјују, упознају своје вршњаке из других република и сниме своје прве краткометражне филмове. Неки од ових радова су били наградјени на више “сениорских” фестивала као што су Загреб Доx, Либурниа, Фоур ривер.

Документарни четвртак

Континуиран и интерактиван однос са публиком, и то не само током фестивала, већ преко целе године, кроз месечне пројекције најбољих документарних филмова у Културном центру РЕX – Документарни четвртак, резултирао је све већим бројем заинтересованих из године у годину, па је тако последње једанаесто издање фестивала посетило преко 20.000 гледалаца.

Ноћни разговори

Програм који је додатно утицао на видљивост фестивала и ојачао контакт и интеракцију са публиком је пратећи говорни/дебатни програм Ноћни разговори. Као фестивал ангажованог филма коме је циљ константно указивање на друштвене проблеме и феномене, током фестивала бројни филозофи, политиколози, културни радници и друштвени теоретичари у заједно са публиком преиспитују теме које изабрани филмови покрећу. Ослушкујићи трендове у савременој филмској продукцији, од 2014. године Слободна зона негује пратећи програм под називом Цросс Медиа Зоне посвећен ангажованим документарним и играним пројектима који комбинују активизам и најсавременије дигиталне технологије са филмским изразом.

Турнеја Слободне Зоне

После Фестивала који се дешава сваке године у новембру, током пролећа у периоду април-мај-јун, фестивал креће на Турнеју Слободне зоне где публици у мањим градовима, местима и селима приказује 5 до 7 најбољих филмова са претходног фестивалског издања. 2016. године организована је 10. Турнеја која је приказала филмове у преко 45 градова вршећи пар еxеланце акцију децентрализације у култури где се публици ван већих градова у Србији пружа прилика да гледају квалитетан филмски програм.

Такмичарски програм

Од 2016. године Слободна зона додељује награде стручног жирија за Најбољи ангажовани филм у регионалној конкуренцији, награду за Најбољи филм у оквиру (омладинске) селекције 14+ (средњошколски жири) и награду Хуман ригхтс жирија. Ту је и Награда публике - на основу које се за најбоља четири филма на фестивалу откупљују права за телевизијско емитовање у октобру, месец дана пред сам фестивал у новембру. У свим категоријама подједнако конкуришу документарни и играни филмови.

Фестивал су до сада Свечано отварали Мирјана Карановић, Мики Манојловић, Биљана Србљановић, Веран Матић, Борис Буден, Дубравка Угрешић, Оља Бећковић.

• 
  Чланак о Слободној зони - јединственом фестивалу ангажованих филмова у Србији.

Спољашње везе

• Филмски фестивал Слободна зона