Франсоа Фенелон

Франсоа Фенелон (франц. François Fénelon; 1651-1715) је био француски педагошки писац и теолог. Примљен је на двор краља Луја XIV и постао васпитач краљевог унука. Са двором и Ватиканом дошао у сукоб због својих политичких и религиозних погледа и био у немилости. Његово слободоумље снажно се одразило у његовом роману “Доживљаји Телемака, сина Одисејевог” (1699). Први се у Француској интензивније занимао за одгој и образовање девојака и писао о томе. Сматрао је да је нужно да се жени пружи не само извесно образовање, него и да се она морално припреми да у будућности постане мајка.

Педагошки погледи

Као изузетан педагог и практичар, Фенелон је успео на сасвим нови начин да постави многа питања васпитања. У том смислу он поставља 3 принципа: приврженост природи, избегавање насиља и задовољство као стил наставе. Наставу треба организовати тако да буде пријатна за дете , а умно васпитање треба да се темељи на природној радозналости деце. За морално васпитање тражи да се “заснива на добрим примерима”. Одбацује грубост у васпитању, сматра да према деци у најранијем добу треба вешто комбиновати нежност, мажење и стрпљење. Упозоравао је и на то да детету не треба претерано угадјати, јер то подстиче његов егоизам и нарцисоидност. Фенелон доста простора посвећује и религиозном васпитању у духу католичке цркве I захтева да оно почиње од најранијих дана. Његово дело “О васпитању девојака” је прво класично дело француске педагогије, преведено на многе европске језике и имало знатан утицај на даљи развој педагошке мисли.

Литература

• Поткоњак, Никола; Шимлеша, Петар. Педагошка енциклопедија 1.