Фредерик Хејманс

С Википедије, слободне енциклопедије
Фредерик Хејманс
Датум рођења(1881-02-12)12. фебруар 1881.
Место рођењаАмстердам
 Холандија
Датум смрти31. мај 1958.(1958-05-31) (77 год.)
Место смртиХаг
 Холандија

Фредерик (Фриц) Хејманс (Амстердам, 12. фебруар 1881Хаг, 31. мај 1958) је био хашки лекар и уролог.

Хејманс је био син јеврејског посредника у хартијама од вредности Андреа Хејманса и Хесје Задокс, ћерке банкара, као и најстарији брат привредног консултанта Ернста Хејманса. Фриц је студирао у групи професора Ланца коме је касније био и асистент.[1]

Између 1912. и 1916. године је у више наврата био ангажован у холандским амбулантама у иностранству. Био је активан у оба Балканска рата. Године 1912. радио је у амбуланти Црвеног крста у Србији. Након избијања непријатељстава у Другом балканском рату 1913. године кренуо је још једном ка Србији: пошао је са доктором Линбејком у Београд.[2] Ова амбуланта вратила се у октобру. Овај догађај описао је доктор Хејманс 1914. године у свом прилогу часопису Земља и њени народи.[3]

Током Првог светског рата доктор Хејманс је преко Удружења холандских амбуланата у Немачкој и Аустроугарској, где се у јануару 1916. такође нашао и доктор Ланз, постављен за шефа хируршке амбуланте у Будимпешти. Са овом амбулантом путовала је и Хенријета Кајпер, ћерка некадашњег холандског премијера. Са делом особља ове амбуланте кренуо је и Хејманс у августу 1916. на рад у Оломоуц. Након повратка у Холандију Хејманс је постао одговоран за инспекцију ургентних болница, а од 1917. године за размену енглеских и немачких заробљеника у Холандији. После рата своју праксу наставио је у Хагу. Имао је различите додатне функције, међу којима је и функција саветника Црвеног крста Холандије.

За ангажман на Балкану додељен му је орден Светог Саве[4] као и орден краљевске куће Орање-Насау, а од Црвеног крста добио је медаљу са копчом Балкан 1912/12. Због заслуга током даљег рада проглашен је, између осталог, за официра почасног реда Велике Британије (ОБЕ), а добио је и крст за заслуге од Црвеног крста Холандије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Наар хет оорлогсвелд”. Хет ниеуwс ван ден даг : клеине цоуран. Приступљено 26. март 2016. 
  2. ^ „Амбуланцес”. Алгемеен Ханделсблад. 23. јул 1913. Приступљено 25. март 2016. 
  3. ^ Хејманс, Фредерик (1914). „Еен реис доор хет вероверде Сервисцхе ен Гриексцхе грондгебиед”. Де Аарде ен хаар Волкен. 50 (1): 1—22. 
  4. ^ „Версцхилленде Берицхтен”. Мидделбургсцхе цоурант. 9. јануар 2013. Приступљено 26. март 2016.