Пређи на садржај

Глодалица

С Википедије, слободне енциклопедије
Вертикална глодалица
Хоризонтална глодалица
5-осна Глодалица

Глодалица је име за алатну машину која служи за израду материјала. С обзиром на оријентацију вретена глодалице се деле на: хоризонталне и вертикалне. По величини глодалице се деле на мање које се могу користити на столу, до оних већих које су величине собе. Глодалицама се може управљати аутоматски и ручно. Аутоматско управљање може бити дигитално коришћењем рачунара или механичко. Главно кретање код глодалица је ротационо.

После стругања, глодање је најважнији поступак обраде метала. Глодање је такав поступак код којег алат врши главно кретање. Тим поступком можемо обрадити зупчанике, равне плоче, навоје... Помоћно кретање код глодања је под углом у односу на осу ротације алата и обавља га обрадак или алат. Зато је глодање сложенија операција од бушења и стругања због већег броја оштрица.

Глодало служи за разну употребу обраде материјала. На пример служи за: резање навоја, израду џепова, зупчаника, за изрезивање, урезивање, поравнање итд. Због тога постоје глодала различитих димензија.

Врсте глодалица

[уреди | уреди извор]

Према положају главног вретена глодалице се деле на хоризонталне и вертикалне.[1]

Вертикална глодалица

[уреди | уреди извор]

Вертикална глодалица се изводи тако да јој глодало стоји вертикално, док је остали део машине једнак хоризонталној глодалици. Служе за профилно глодање, глодање канала, чеоно глодање.

Хоризонтална глодалица

[уреди | уреди извор]

Хоризонтална глодалица или другачије конзолна глодалица. Служи за ободно глодање. Глодало улази у хоризонтално вратило и врши главно кретање. Помоћно кретање обавља обрадак, који је стегнут на радном столу.

Универзална глодалица

[уреди | уреди извор]

Универзална глодалица изгледа слично као и хоризонтална глодалица. Разлика је у томе што има радни сто који се осим уздужно, може кретати и попречно око осе. Уградњом утора постиже се попречно кретање.

Планска глодалица

[уреди | уреди извор]

Планска глодалица спада у подгрупу хоризонталних глодалица. Високе је продуктивности и круте конструкције. Име је добила јер се на њој често глодају равне плоче. Радни сто код планске глодалице се може кретати само уздужно.

ЦНЦ Глодалица

[уреди | уреди извор]

ЦНЦ или (енгл. Computer Numerical Control) је глодалица којом се може управљати рачунарским путем. Код таквих машина постоји вишеосно управљање, помоћу кога је могуће направити сложеније обратке.

Чеоно глодало

После стругања, глодање је најважнији поступак обраде метала. Глодање је такав поступак код којег алат врши главно кретање. Тим поступком можемо обрадити зупчанике, равне плоче, навоје... Помоћно кретање код глодања је под углом у односу на осу ротације алата и обавља га обрадак или алат. Зато је глодање сложенија операција од бушења и стругања због већег броја оштрица.

Подела глодања

[уреди | уреди извор]

Комбинацијом помоћног и главног кретања, глодање се дели на чеоно и ободно. Према произведеном квалитету обрадјене површине на: грубо, фино и завршно глодање. Према облику обрадјене површине на: равно, окретно, профилно и обликовано.[2]

Чеоно глодање

[уреди | уреди извор]

Чеоним глодањем скидају се честице материјала зупцима који су смештени на челу глодала. Може бити асиметрично и симетрично. Асиметрично глодање има траг алата који је мањи од помераја глодала, док код симетричног глодања алат обрадјује целом ширином ножа. Прстаста глодала осим код чеоног поравнавања користе се код обраде џепова, профила, утора итд.[3]

Ободно глодање

[уреди | уреди извор]

Ободно глодање може бити разгранато и кружно глодање. Код ободног разгранатог глодања скидање честица се обавља ободом глодала које изводи главно кретање. Разгранато глодање се дели на:

  • Супротно глодање – ротација алата је у супротном смеру од смера посмака. Струготина се ствара од мањег према већем пресеку. Силе које настају приликом супротног глодања могу избити обрадак из стеге.
  • Истосмерно глодање – ротација алата је у истом смеру као и смер посмака. Струготина се ствара од већег према мањем пресеку. Силе које настају приликом овог глодања су надоле.

Код ободног кружног кретања скидање честица се обавља ободом глодала које изводи главно кретање. Кружно глодање може бити унутрашње и спољашње.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Алатни стројеви I", дипл. инг. стројарства Иво Сладе, www.цнт.тесла.хр, 2012.
  2. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 31. 05. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2015. 
  3. ^ Стројарски приручник", Бојан Краут, Техничка књига Загреб 2009.
  4. ^ Техничка енциклопедија", главни уредник Хрвоје Пожар, Графички завод Хрватске, 1987.