Golema zlatica

С Википедије, слободне енциклопедије

Голема златица
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
С. гигантеа
Биномно име
Солидаго гигантеа
Аит.
Синоними[1]
Сyнонyмy
  • Астер латиссимифолиус вар. серотинус Кунтзе
  • Дориа думеторум (Лунелл) Лунелл
  • Дориа питцхери (Нутт.) Лунелл
  • Солидаго думеторум Лунелл
  • Солидаго цлелиае DC.
  • Солидаго гигантеа вар. питцхери (Нутт.) Схиннерс
  • Солидаго гигантеа вар. серотина (Кунтзе) Цронq.
  • Солидаго питцхери Нутт.
  • Солидаго серотина вар. гигантеа (Аит.) А. Граy
  • Солидаго серотина вар. минор Хоок.
  • Солидаго схиннерсии (Беаудрy) Беаудрy
  • Солидаго сомесии Рyдб.

Голема златица (Солидаго гигантеа) је вишегодишња зељаста биљка која припада фамилији Астерацеае. На скали инвазивности је сврстана међу јако инвазивне биљке, захваљујући својој доброј способности да се прилагоди условима умерене климе. Потиче из Северне Америке, а претпоставља се да је у остале делове света интродукована у XVIII веку. Има високи репродуктивни потенцијал и утиче на људско здравље.

Опис[уреди | уреди извор]

Голема златица се карактерише присуством ризома и једногодишњим надземним изданком. Изданак је негранат осим дела са цвастима. На изданку су уочљиви елипсоидни листови без дршке, наизменично распоређени. Цветови (језичасти и цевасти) су организовани у цветолике главичасте цвасти жуте боје. Сваки цвет поседује 5 прашника и тучак који се састоји из 2 срасле карпеле. Плод је ахенија са папусом (ципсела).[2]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Ова врста води порекло из умерених области САД и Канаде. У Европу је интродукована као украсна биљка, а прве дивље популације су забележене почетком XIX века и на овом континенту је заступљена у скоро свим земљама. Постоје и подаци да се налази у Азији, тачније у Јапану и Јужној Кореји где расте као интродукована врста.[3]

Станиште[уреди | уреди извор]

Насељава углавном ливаде, рудерална станишта, као и станишта крај реке. Може се гајити као украсна биљка. Заступљеност ове врсте је најчешће последица неодговарајућег одржавања станишта. Негативно утиче на диверзитет станишта, смањујући број нативних флоралних и фауналних врста.[4]

Референце[уреди | уреди извор]