IC50
Половина максималне инхибиторне концентрације (ИЦ50) је мера ефективности супстанце у инхибирању специфичне биолошке или биохемијске функције.
Ова квантитативна мера је индикатор мере у којој је дати лек или друга супстанца (инхибитор) неопходна да се инхибира дати биолошки процесс (или компоненту процеса, и.е. ензим, ћелију, ћелијски рецептор или микроорганизам) за половину. Ове вредности се типично изражавају као моларна концентрација.
Он се обично користи као мера потентности антагониста лека у фармаколошким истраживањима. Према ФДА, ИЦ50 представља концентрацију лека која је неопходна за 50% инхибиције ин витро.[1] Он је упоредив са ЕЦ50 вредношћу за агонист лека. ЕЦ50 исто тако представља концентрацију у плазми која је неопходна за остваривање 50% максималног ефекта ин виво.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
- Терапеутски индекс
- ЕЦ50 (половина максималне ефективне концентрације)
- ЛД50 (медијан леталне дозе)
- Ки (константа равнотеже)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б ИЦ50 версус ЕЦ50