Пређи на садржај

Интеграција система вештачке интелигенције

С Википедије, слободне енциклопедије

Основна идеја интеграције система вештачке интелигенције је да појединачне софтверске компоненте, као што су синтисајзери говора, буду интероперабилне са другим компонентама, као што су базе знања, како би се створили већи, шири и способнији системи вештачке интелигенције. Главне методе које су предложене за интеграцију су рутирање порука или комуникациони протоколи које софтверске компоненте користе за међусобно комуницирање, често преко међупрограмских система табле.

Већина система вештачке интелигенције укључује неку врсту интегрисаних технологија, на пример, интеграцију технологија синтезе говора са технологијом препознавања говора. Међутим, последњих година све је већа дискусија о важности интеграције система као самосталног поља.[1][2] Заговорници овог приступа су истраживачи као што су Марвин Мински, Арон Сломан, Деб Рој, Кристин Р. Торисон и Мајкл А. Арбиб. Разлог за недавну актуелност интеграције вештачке интелигенције је то што је већ створено више (релативно) једноставних система за специфичне домене проблема (као што су компјутерски вид, синтеза говора, итд), и да је интегрисање онога што је већ доступно логичнији приступ ширења вештачке интелигенције него изградња монолитних система од нуле.

Фокус интеграције[уреди | уреди извор]

Фокус на интеграцији система, посебно у погледу модуларних приступа, произилази из чињенице да се већина интелигенција значајних размера састоји од мноштва процеса и/или користи мултимодални улаз и излаз.[3][4] На пример, интелигенција хуманоидног типа би пожељно морала да буде способна да говори користећи синтезу говора, да чује помоћу препознавања говора, да разуме помоћу логичког (или неког другог недефинисаног) механизма, и тако даље. Да би се произвео вештачки интелигентни софтвер шире интелигенције, неопходна је интеграција ових модалитета.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гилкеy, Херберт Т (1960), „Неw Аир Хеатинг Метходс”, Неw метходс оф хеатинг буилдингс: а ресеарцх цоррелатион цонференце цондуцтед бy тхе Буилдинг Ресеарцх Институте, Дивисион оф Енгинееринг анд Индустриал Ресеарцх, ас оне оф тхе програмс оф тхе БРИ фалл цонференцес, Новембер 1959., Wасхингтон: Натионал Ресеарцх Цоунцил (У.С.). Буилдинг Ресеарцх Институте, стр. 60, ОЦЛЦ 184031 
  2. ^ Мооре, Јуне (13. 12. 1982), „Софтwаре Ревиеwс, БусинессМастер II+, ледгер фор ЦП/M сyстемс”, ИнфоWорлд, ИнфоWорлд Медиа Гроуп, Инц, стр. 31, ИССН 0199-6649 
  3. ^ Боургует, M.L. (2003). "Десигнинг анд Прототyпинг Мултимодал Цоммандс". Процеедингс оф Хуман-Цомпутер Интерацтион (ИНТЕРАЦТ'03), пп. 717-720.
  4. ^ Стиверс, Т., Сиднелл, Ј. Интродуцтион: Мултимодал интерацтион. Семиотица, 156(1/4), пп. 1-20. 2005.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]