Конкурентна инхибиција

С Википедије, слободне енциклопедије

Конкурентна инхибиција или компетитивна инхибиција је форма ензимске инхибиције где везивање инхибитора за активна места ензима спречава везивање супстрата и вице верса.[1][2]

Вечина компетитивних инхибитора функционише путем реверзибилног везивања за активно место ензима.[1] Консеквентно, многи извори наводе да је ово дефинишуће својство компетитивних инхибитора.[3][4] То је, међутим, погрешно упрошћавање, пошто постоје многи могући механизми којима се ензим може везати било за инхибитор или субстрат, али не и за оба у исто време.[1] На пример, алостерни инхибитори могу да манифестују конкурентну, неконкурентну, или безконкурентну инхибицију.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Тyпес оф Инхибитион”. НИХ Центер фор Транслатионал Тхерапеутицс. Архивирано из оригинала 08. 09. 2011. г. Приступљено 2. 04. 2012. 
  2. ^ „Цомпетитиве Инхибитион”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2012. г. Приступљено 2. 04. 2012. 
  3. ^ Опхардт, Цхарлес. „Виртуал Цхембоок”. Елмхурст Цоллеге. Архивирано из оригинала 17. 10. 2015. г. Приступљено 1. 09. 2015. 
  4. ^ „Ензyме Инхибитион”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2012. г. Приступљено 2. 04. 2012. 

Види још[уреди | уреди извор]