Конвенција о одређеном конвенционалном оружју

С Википедије, слободне енциклопедије

Конвенција о одређеном конвенционалном оружју
Конвенција о забрани или ограничењу употребе одређеног конвенционалног оружја за које се може сматрати да је прекомерно штетно или да има неселективно дејство
Учешће у Конвенцији о одређеним конвенционалним оружјем
ТипКонтрола наоружања
Израђен10. октобар 1980.
Потписан10. април 1981. (1981-04-10)
МестоЖенева, Швајцарска
Запечаћен2. децембар 1983.
Првобитни
потписници
50 држава
Стране127[1]
Комплетна листа
Депозитаргенерални секретар УН
Језици

Конвенција о одређеном конвенционалном оружју Уједињених нација (Цонвентион он Цертаин Цонвентионал Wеапонс, ЦЦW или ЦЦWЦ), која је закључена у Женеви 10. октобра 1980. године, и ступила је на снагу децембра 1983. године, настоји да забрани или ограничи употребу одређеног конвенционалног оружја које се сматра прекомерно штетним или чији су ефекти су неселективни. Пун назив је Конвенција о забрани или ограничењу употребе одређеног конвенционалног оружја за које се може сматрати да је прекомерно штетно или да има неселективно дејство. Конвенција покрива нагазне мине, минске замке, запаљиве уређаје, заслепљујуће ласерско оружје и уклањање експлозивних остатака рата.

Циљеви[уреди | уреди извор]

Циљ Конвенције и њених протокола је да обезбеде нова правила за заштиту цивила од повреда оружјем које се користи у оружаним сукобима, као и да заштите борце од непотребних патњи. Конвенција покрива фрагменте који се не могу открити у људском телу рендгенским зрацима, нагазне мине и минске замке, као и запаљиво оружје, заслепљујуће ласерско оружје и уклањање експлозивних остатака рата. Стране у конвенцији морају предузети законодавне и друге радње како би осигурале усклађеност са конвенцијом.[2]

ЦЦWЦ укључује пет протокола који се баве специфичним оружјем. Конвенција и њени приложени протоколи примењују се на све врсте оружаних сукоба, како међународних тако и унутрашњих. То није био случај када је конвенција први пут усвојена, али је делокруг проширен двема конференцијама 1996. и 2001. Неке одредбе се примењују и након окончања отворених непријатељстава, као што су правила у протоколима II и V о минимизирању опасности од мина и других убојних средства.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]