Креативна класа

Креативна класа је друштвено-економска класа коју дефинише амерички економиста и социолог Ричард Флорида. На основу његове теорије, креативна класа је кључна покретачка сила за економски развој постиндустријских градова Сједињених Америчких Држава.

Преглед појма[уреди | уреди извор]

Флорида описује креативну класу као класу која се састоји од 40 милиона радника (око 30 процената свих радника у САД). Он дели ову класу на две велике секције, на основу Система стандардизоване класификације занимања:

Супер-креативна основа: Ова група чини око 12 процената радних места у САД. Она обухвата широк спектар занимања (нпр. наука, инжењеринг, образовање, компјутерско програмирање, истраживачки рад), у оквиру које су радници у уметности, дизајну и медијима мала подгрупа. Флорида сматра да припадници ове групе учествују у потпуности у креативном процесу (Флорида, 2002: 69).^[1] Супер-креативна основа се сматра иновативном, и она ствара комерцијалне производе и добра за конзументе. Основна функција рада њених чланова јесте да буду креативни и иновативни. Поред решавања проблема, њихов посао понекад подразумева и проналажење проблема (Флорида, 2002: 69)^[1]

Креативни стручњаци: Ови стручњаци су класични радници са стручним знањем, односно радници у здравству, бизнису и финансијама, праву и образовању. Они црпе из комплексних корпуса знања да би решили конкретне проблеме користећи више степене образовања (Флорида, 2002),^[1]

Осим ове две главне групе које чине креативну класу, у њу је укључена и мања група Боема^[1].

У свом истраживању из 2002. године, Флорида је закључио да ће креативна класа бити водећа сила у развоју економије, за коју се очекивало да порасте за 10 милиона радних места у наредној деценији, што би до 2012. године било скоро 40% популације.^[1]

Позадина[уреди | уреди извор]

Друштвене теорије које је Флорида заговарао су покренуле многе дебате и дискусије. Флоридин рад тврди да је нова класа која настаје-или део друштва који чине стручњаци, интелектуалци и различите врсте уметника-економска сила у успону, која представља или промену и одвајање од традиционалне привреде/економије базиране на индустрији или опште реструктуирање читавог система ка комплекснијим економским хијерархијама.

Ове тезе које Флорида поставља у неколико публикација засноване су, између осталог, на демографским подацима америчког Бироа за попис, и оне се фокусирају на економске трендове и промене које су се дешавале у великим америчким градовима, а његов каснији рад шири тај фокус на међународни ниво.

У неколико конкретних градова и регија (укључујући Силицијумску долину у Калифорнији, Руту 128 у Бостону, Троугао у Северној Каролини, Остин, Сијетл, Бангалор, Даблин и Шведску) су накнадно препознати ови економски трендови. У Флоридиним публикацијама, наведена места су такође повезана са многобројном креативном класом.

Флорида заступа став да је креативна класа друштвено важна због способности њених припадника да покрену регионални економски раст кроз иновације (2002).^[1]