Кубански сендвич
Кубански сендвич је врста јела која се састоји од слојева шунке, печене свињетине, сира и киселих краставчича који се слажу између кришки кубанског хлеба (који иако укусан сам по себи), даје сјајан укус овом јелу. Кубански сендвич, који ико је настао на Куби с почетка 19. века, пре више од једног века постао је популаранији ван граница Кубе (на којој се данас ретко прави на традиционалан начин), прво на Флориди као јако популарна храна код прве генерације кубанских имиграната који су радили у фабрикама цигара у Тампи на Флориди, а потом и у другим крајевима света. Овај укусни сендвич који на изглед подсећа на амерички „субмарински сендвич” али он направљен од багета (сличног кубанском хлебу), и за разлику од кубанског сендвича обично се пуни месом, сиром и поврћем (зелене салате, парадајза и лук).[1][2]
Које је право порекло и време настанка кубанског сендвића није утврђено, историчар Лои Гленн Вестфалл каже да је: сендвич рођен на Куби а усавршен у Ки Весту на Флориди.[3]
Називи[уреди | уреди извор]
Кубански сендвич — кубански микс — миксто — кубански пресовани сендвич — кубано.
Опште информације[уреди | уреди извор]
Већина љубитеља кубанског сендвича слаже се да је најважнији елемент сјајног кубанског сендвича, не само кубански хлеб већ и правилно печење (тостирање) у електричној преси за сендвич званој планцха, у којој се прво шунка, свињетина. сир и кисели краставћичи загреју властитом паром, а потом се тачно дозираних притиском под утицајем топлоте сви састојци тестирају све док се не споје у компктни и хрскави правоугани сендвић.
Најважнији део кубанског сендвича је хлеб. То није обични хлеб, већ кубански хлеб, за кога сладокусци кажу да се данас не може наћи изван Тампе или Мајамија. Италијански или француски багет прихватљиве су замене за кубански хлеб у другим деловима света, али нису праве. За разлику од багера Кубански хлеб је познат по томе што се раздваја или цвета по средини своје коре. Ова дугачка, хрскава векница садржи нежну, али не и меку унутрашњост. Кубански хлеб за припрему кубанског сендвича је најбољи кад се једе истог дана када је и спремљен, јер садржи масноћу, која се након отприлике једног дана, стврдне, а хлеб се осуши.
За израду ових сендвича углавном се не користе мајонез, зелена салата, или поврће (лук, паприка, парадајез), мада неки љубитељи ових сендвича (зависно од тражита), поред основних састојака користе мајонез, сенф и маслац.
Као и кубански хлеб и кубански сендвичи се продају и једу топли или на собној температури, најбоље када су свежи, јер брзо губе укус након дужег стајања.
Историја[уреди | уреди извор]
Тачно порекло кубанског сендвича као и кубанског хлеба, главног састојка овог сендвича, тешко је утврдити. Крајем 1800-их и почетком 1900-их, путовање између Кубе и Флориде (удаљене само 90 миља), било је лако, посебно до и из Ки Веста и Тампа, па су Кубанци често путовали на овој реалцији тражечи запослења, селећи производњу цигара у Америку, личног задовољства и породичних посета раније емигриралим члановима породице. Због тог непрестаног и углавном недовољно документираног кретања људи, културе и идеја, немогуће је тачно рећи када је и где је кубански сендвич настао.[4][5]
Две верзије о настанку кубанског сендвича[уреди | уреди извор]
- Прва верзија
Сендвич је кубанска традиција од почетка 1500-их. година, и на Куби, он није био познат као кубански сендвич, већ се једноставно звао „сендвич” или „сендвич миксто”. Будући да је направљен на Куби с кубанским хлебом, није било потребе да га називају кубанским сендвичем. Данашњи назив он је добио много касније када је рецепт за његову припрему напустио Кубу.[3]
Традиционални сендвич на Куби развијао се скоро 400 година да би коначно с почетка 20. века добио облик и уксу какав познајемо данас. Главни састојци за израду сендвича Кубанци су производили по рецепту Шпанаца (пршуту и сир) мада су и првобитни становници Кубе, Таино/Аракакс, правили сир и пекли свињско месо. На Куби, када обична шунка није била доступна или је била скупа, коришчена је јамонада (која је била више по узору на сецкану шунку). Такођер у прошлим столећима када хлеб није био доступан, коришчен је хлеб цасабе (хрскави пљоснати хлеб израђен од цассава брашна или тапиока брашна) као логична замена. То се пре свега догађало углавном у провинцији Ориенте, а мање у средишњим провинцијама Кубе.
Кубански сендвич, као што му сам назив каже, највероватније је масовно почео да се конзумира у другој половини 19. века, као уобичајени оброк за ручак међу радницима у кубанским фабрикама цигара и шећера (посебно у великим градовима попут Хаване). Раúл Мусибаy наводи да су власници фабрика...
...како су „сенвичи” били врло популарни међу радницима у кубанским фабрикама шећера, постављали ресторане унутар шечерана и продавали сендвиче радницима на паузама за ручак.
Један чланак из 1934. године са Кубе по први пут спомиње податак да је до 1930-тих година сендвич „миксто” као целовито јело од кубанског хеба, шунке, печене свињетине, швајцарског сира, киселих краставаца и сенфа, био уобичајени оброк у јеловницима бројних кафетерија и ресторана на Куби.
- Друга верзија
Кубански сендвич, под овим називом, настао је међу првом генерацијом емиграната са Кубе у Ки Весту на Флорииди, кад су кубански радници, од 1860-тих година у потрази за послом често путовали на Флориду, и тамо радили у фабрикама цигара. У Ки Весту је тих година било двадесет и девет фабрика цигара са по сто запослених који су дневно производили 171.000 цигара. Ово је означило почетак значајног кубанског утецаја на Ки Вест-у и осталом делу Флориде који се наставила и до данас. Дођавши на овај простор Кубанци су са собом понели и традиционални начин исхране. Тако се „сенвича миксто”, трансформисо у кубански сендвич, као нека врста носталгије за храном из домовине, и постао уобичајени оброк у првим деценијама 20. века не само међу радницима у фабрикама цигара, којима су продавани по 15 центи, већ и међу гостима у кафићима и рестораним у Ки Весту и још неким подручјима на Флориди. краја 1960-тих кубански сендвичи су масовно постали уобичајено јело не само у Ки Весту, већ и у кафићима и ресторанима у Мајамију,[6] у заједници која је позната као Мала Хавана, јер су је чинили кубански емигранти који су избегли у Сједињене Америчке Државе након кубанске револуције 1959. године. Заједница је са собом донели своју културу и кулинарске склоности односно кулинарску традицију Кубе и измиенила је стил исхране Јужне Флориде. Већи ресторани у Мајамију временом су постали велики произвођачи сендвича на истакнутим локацијама у граду где су сви могли уживати у представи израде ових сенвича. Наиме наоружан дугим, танким, назубљеним ножем, произвођач сендвича стручно режу шунку и свињетину, обично из целог свињског бута. Користећи равну површину широког ножа, он вешто слажу слојеве шунке меса, сира и краставчића на сендвич.[3]
Иако је оригинални кубански сендвич све популарнији у многим земљама света, он се тренутно у кубанским заједницама на тим просторима прави у различите варијантама и са измеwеним састојцима.
Још један аспект по коме се данашњи кубанск сендвич разликује од оног класичног, пореклом са Кубе, је тај што се он тостира у пећи (Ла Планцха), како би био хрскав и топао.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Далеy, Бy Билл. „Цубан сандwицх реципе: Хоw то маке тхе цлассиц”. цхицаготрибуне.цом. Приступљено 2021-01-28.
- ^ Страдлеy, Линда (2015-05-21). „Цубан Сандwицх Хисторy”. Wхат'с Цоокинг Америца (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28.
- ^ а б в Робертс, Том. „Хисторy оф Цубан Сандwицх, Цубано Сандwицх”. www./wхатсцоокингамерица.нет 2017. Приступљено 29. 11. 2019.
- ^ Хусе, Андy. „Wелцоме То Цубан Сандwицх Цитy”. Цигар Цитy Магазине, Јануарy/Фебруарy 2006. Архивирано из оригинала 25. 03. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2019.
- ^ БИЛЛ, ДАЛЕY. „Цубан сандwицх реципе: Хоw то маке тхе цлассиц”. ТРИБУНЕ НЕWСПАПЕРС 3.10. 2014. Приступљено 29. 11. 2019.
- ^ „Аутхентиц Цубан Сандwицх Рестаурантс ин Миами анд Тампа”. Висит Флорида (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Кубански хлеб
- Wелцоме То Цубан Сандwицх Цитy — Цигар Цитy Магазине (језик: енглески)