Лепонтски језик

С Википедије, слободне енциклопедије

Лепонтски (енглески: Лепонтиц лангуаге, ИСО 639-3 xлп) је име изумрлог језика који су говорили Келти у деловима Реције и Цисалпинске Галије (то је крај између данашње Швајцарске и Италије) отприлике од 700. пне. до 400. пне.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Пронађено је врло мало натписа и то уз језера Лугано Цомо и Маггиоре.

Лепонтски је био језик који је припадао групи континенталних келтских језика из породице Индоевропских језика.

Неки лингвисти сматрају да је Лепонтски био само дијалект Галског језика, али већина га држи посебним језиком.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Коцх, Јохн Т., ур. (2006). Целтиц цултуре: а хисторицал енцyцлопедиа. Санта Барбара, Цалиф.: АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-85109-440-0. 
  2. ^ Сцхумацхер, Стефан (2004). Дие келтисцхен Примäрвербен: еин верглеицхендес, етyмологисцхес унд морпхологисцхес Леxикон (Теза). Иннсбруцк: Институт фüр Спрацхен унд Литератур дер Университäт Иннсбруцк, Абтеилунг Спрацхwиссенсцхафт. ИСБН 3851246926.