Лептоспира интерроганс
Лептоспира интерроганс су танке, покретне спирохете вијугавог тела са заврнутим кукицама на крају. Имају бројне серотипове који изазивају лептоспирозе људи
Особине[уреди | уреди извор]
Ово је спирална бактерија са 12-18 спиралних навоја за које је карактеристично да су крајеви савијени у облику куке. Култивише се на подлогама обогаћеним природним беланчевинама-серумом кунића. Стварају мутне пљоснате колоније после 24-30 дана инкубације. Осетљива је на бројне агенсе, али има одређену отпорност на ниске температуре. Такође има површинске и соматске антигене.
Патогеност[уреди | уреди извор]
Могу изазвати тешке лептоспирозе праћене жутицом и то лептоспире прве групе серотипова, друга група изазива средње тешка обољења понекад праћена жутицом, а трећа група серотипова изазива лака краткотрајна фебрилна обољења.[1] Инфекција настаје преко коже и слузокоже, контаминираном водом и храном. Након две недеље продире у крвоток и доводи до крварења и оштећења унутрашњих органа. Болест је праћена повишеном температуром, симптоми су бројни и подсећају на бројне заразе. Лептоспироза је и болест бројних животиња-мишева, пацова, паса, свиња, говеда.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Резервоар инфекције су инфицирани људи и животиње. Лептоспира се излучује мокраћом. Инфекција настаје приликом контакта са предметима, блатом, водом инфицираном урином заражених људи и животиња.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Радуловић 2002, стр. 142–143
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
