Лева страна друма
Лева страна друма је дебитантска књига српског писца Дејана Стојиљковића изашла 2007. године у издању СКЦ Ниш.[1]
Садржај
[уреди | уреди извор]Књига се састоји од четири приповетке (Лева страна друма, Лопуже попут нас, Хероји улице и Куме, изгоре ти џамија) и новеле Das ist Winjak. Приче нису међусобно повезане и стоје као самостална остварења али су им заједнички приповедна нит везана за град Ниш на прелазу деведесетих година двадесетог века у двехиљадепрву и јунаци који се појављују у причама.
Друго и треће издање књиге (Медивест, Ниш 2010, 2013) је допуњено приповетком Дурлански масакр кратежом.
- Приповетка Дурлански масакр кратежом адаптирана је у радио-драму и изведена фебруара 2010. на другом програму Радио Београда.
- Приповетка Лопуже попут нас адаптирана је у радио-драму и изведена децембра 2008. на другом програму Радио Београда.
- Приповетка Лева страна друма добила је прву награду на конкурсу зрењанинског часописа Улазница 2002. године.
- Приповетка Хероји улице је првобитно објављена у часопису Градина 2004. године.
О самој тематици и инспирацији за писање књиге Стојиљковић каже:
То је једноставно дошло само од себе. Одрастао сам у најгоре време за ову земљу, у граду довољно великом да не буде село а довољно малом да не буде Београд, мало под ратовима, мало под изолацијом, мало под револуцијама а мало под бомбама. Писати о тим стварима данас, јесте добар начин да из себе истераш неке демоне. Међутим, радећи на „Левој страни друма“ закључио сам да смо се сви ми прилично добро зезали и сазревали на један срчан, мушки начин. Зато је све то некако позитивно и лишено злобе, а истовремено ослобађајуће и прожето типичним нишким хумором на који падају и они који нису из мог града.[2]
Насловну страну за прво издање књиге урадио је српски стрип цртач Јован Укропина, док је црно-беле илустрације за сваку од прича урадио стрип-цртач Владимир Алексић.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Приказ књиге Лева страна друма на сајту ПопБокс”. Архивирано из оригинала 09. 03. 2011. г. Приступљено 21. 01. 2011.
- ^ „Интервју на сајту УППС”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 01. 2011.