Луцернско језеро

С Википедије, слободне енциклопедије

Луцернско језеро је једно од највећих швајцарских језера (четврто) које лежи у средини земље.[1]

Виерwалдстаеттерсее.јпг

Језеро Швицарци зову Вервалдштрасе по четири Шумска кантона (Валдштрасе) некадашњим пракантонима Старе Швајцарске Конфедерације; Ури, Унтервалден (данашњи кантонима Обwалден и Нидwалден), Сцхwyз и Лузерн.[1]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Луцернско језеро лежи на надморској висини од 434 метра, максимална дубина му износи - 214 м, а укупна површина 114 км². Дуго је неких 39 км, а широко до 3 км.

Језеро је добило име по граду Лузерну, који се налази на западу, он је највеће насеље дуж обала језера, познат по бројним љетовалиштима. Језеро лежи окружено стрмим веначким масивима, од којих су најпознатији Риги на северу и Пилатус на западу.

Велики ртови као што су Хорw на западу, Бургенстоцк на југу, Меггенхорн на сјеверу и Сеелисберг на југу, дубоко задиру у воде језера, и формирају његов неправилни облик. Највећа притока је ријека Реусс која увире у језеро код Флüелена на југоистоку, а извире код Лузерна на крајнем западу. Поред Реусса језеро прима воде од река Муота (североисток) и Енгелбергер Аа и Сарнер Аа (југ).

Луцернско језеро састављено је од четири главна рукавца (уз два бочна), која су остатци четири глацијацијалне долине, топографски врло различите. Оне односно данашња језера су међусобно повезане само уским и вијугавим каналима. Најисточнији рукавац је Језеро Ури (Урнер Сее), које се протеже сјеверно од Флüелен све до Бруннена, гдје се спаја са Језером Герсау (или Буоцхс). Оно је само природни наставак делте ријеке Муоте. Још један уски пролаз између два рт или носа (насен) Бüргенстоцк и Риги води на запад до Језера Wеггис, који формира источни кракЛузернског крижа. Западни рукавац тог крижа зове се Луцернско језеро, а сјеверни рукавац - Језеро Кüсснацхт. Јужни крак Лузернског крижа се од Хергисwила, продужује на југозапад све до Језера Алпнацх, са којим је спојен уским каналом.

Језеро се налази у срцу прва четири пракантона Старе Швицарске Конфедерације па су уз њега и његове рукавце везани бројни хисторијски догађаји. На источној обали Језера Ури је легендарни швицарски национални јунак Wилхелм Телл скочио с брода којим га је аустријски нагледник Гесслер спроводио у затвор (данас се на том мјесту налази Теллова капела). На западној обали језера лежи ливада Рüтли, мјесто легендарног састанка оснивача Старе Швицарске Конфедерације. У Бруннену је 1315. основана Вјечна Лига. А поред јужних обала Језера Кüсснацхт лежи легендарна Хохле Гассе, путељак на ком је Wилхелм Телл убио хабсбургшког надстојника Гесслера.

Извори[уреди | уреди извор]

"Луцернско језеро" (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. приступљено 26. 11. 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


  1. ^ а б „Лаке Луцерне | лаке, Сwитзерланд”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-05.