Мешано учење
Мешано учење (енг.: Блендед Леарнинг]) је образовни програм (формални и неформални) који комбинује онлајн дигиталне медије са традиционалним методама који се користе у учионици.Оно захтева физичко присуство и наставника и ученика.Ученици и даље похађају традиционалне школе у којима је присутан наставник, али „лице у лице“ предавања[1] су комбинована са активностима на компјтеру. Мешано учење се такође користи и у професионалном развоју и обуци. Недостатак консензуса о дефинисању мешаног учења довело је до потешкоћа у истраживању његове ефикасности у учионици. Мешано учење у великој мери зависи од контекста и зато је тешко наћи универзалну концепцију. Мешано учење се често повезује са „персонализованим учењем“[2] и диферецираном наставом[3]
Терминологија
[уреди | уреди извор]Термини као што су „мешано учење“, „хибридно учење“[4], „настава мешовитим режимом“, „настава посредована технологијом“ и „настава унапређена интернетом“ се често наизменично користе у литертури. Иако се концепт мешаног учења први пут развио 1960-их , формална терминологија која га описује данас појавила се крајем 90-их. Једно од првих коришћења овог термина појављује се 1999. у саопштењу у којем је Интерактивни Центар за учење, са седиштем у Атланти, објавио промену имена у „ЕПИЦ Леарнинг“. Ова објава наводи да „Компанија тренутно управља са 220 онлајн курсева, али ће почети да нуди интернет програме користећи компанијину методологију мешаног учења “[5]. Термин „мешано учење“ је у почетку био нејасан обухватајући широк спектар технологије и педагошких метода у варирајућим комбинацијама.Године 2006.термин постаје конкретнији са објавом првог Приручника Мешаног учења ( енг. Хандбоок оф Блендед Леарнинг[6]), који су написали Бонк и Грахам. „Системи мешаног учења“су дефинисани као системи учења који „комбинују лице у лице наставу и наставу посредовану технологијом“
Модели
[уреди | уреди извор]Неке академске студије сугеришу да је термин сувишан, али постоје посебни модели мешаног учења који су предложени од старне истаживача и труста мозгова. Ови модели укључују:
- Управљач лицем у лице (енг.:Фаце-то-фаце дривер) – где наставник управља наставом и аргументима уз помоћ дигиталних инструмената
- Ротација (енг.: Ротатион) – ученици пролазе кроз распоред независних онлајн студија и времена проведеног у учионици лицем у лице
- Флексибилност (енг.:Флеx) – већина наставног плана је доступна на дигиталној платформи а наставници су дступнии за лице у лице консултације и подршку
- Лабораторија (енг.: Лабс)– цео наставни план је доступан на дигиталној платформи. Ученици обично присуствују традиционалним часовима.
- Само-мешање (енг.:Селф-бленд) – Ученици бирају да повећају њихову традиционалну наставу са онлајн курсевима
- Онлајн управљач (енг.: Онлине дривер) – Ученици завршавају комплетан курс кроз онлајн платформу уз могућност провере наставника . Цео наставни план је доступан на дигиталној платформи а састанци лице у лице су уговорени уколико су неопходни.
Предности
[уреди | уреди извор]Мешано учење је наводно ефективније од учења „лице у лице“ и онлајн учења. Користећи комбинацију онлајн дигиталног учења и „један на један“ часова, ученици могу да раде сами а наставници могу да циркулишу и помогну појединим студентима којима је то потребно. Употреба информационих и комуникационих технологија показала је побољшање става ученика према учењу .Мешано учење такође има потенцијала да смањи трошкове образовања, тако што скупе уџбенике замењују електронским уређајима које ученици често доносе на часове .Такође, електронске књиге, којима се може дигтално приступити, могу допринети смањењу трошкова образовања.Мешано учење такође користи софтвер који аутоматски скупља информације о ученицима и мери њихов академски напредак, што пружа родитељима и наставницима детаљан извештај.Тестови се често аутоматски прегледају,па учении у тренутку добијају повратне информације.[7] Предности мешаног учења зависе од квалитета програма којисе у оквиру њега спроводе. Неки од показатеља одличног програма мешаног учења су олакшавање учења, добра комуникација и размена идеја, показивање заинтересованости за учење, добра организација, поштовање студената и праведно оцењивање напретка.[8]
Недостаци
[уреди | уреди извор]Мешано учење зависи од техничке опреме.Ова опрема мора бити поуздана, лака за коришћење и ажурна.Један од проблема је тај што неки ученици немају сталан приступ интернету иако се његова употреба све више повећава.Други аспекти који могу изазвати потешкоће код мешаног учења су проблеми управљања у таквим околностима.Коришћење технологије наводно доводи до заостајања за градивом.У истраживању спроведеном на четири различита универзитета,утврђено је да је само половина студената редовно гледала видео материјале и предавања, док је скоро 40% студената одгледало неколико недеља предавања одједном.[9] Из угла наставника, забележено је да пружање повратне информације у тренутку одузима више времена када се користи електроника, у поређењу са традиционалним оцењивањем.Коришћење онлајн платформе може одузети више времена него традиционалне методе и могу бити скупље, јер у неким случајевима провајдери услуга наплаћују коришћење услуга наставницима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Фаце то фаце”. Фаце то фаце инструцтион.
- ^ „Персонализовано учење”. Сцрибид- персонализовано учење.
- ^ Диференцирана настава (ПДФ). стр. 1.[мртва веза]
- ^ „Хибридно учење”. Портал за е-учење. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2017.
- ^ „ЕПИЦ леарнинг”. Тхе фрее либрарy. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2017.
- ^ „Гоогле Боок”. Тхе Хандбоок оф Блендед Леарнинг. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2017.
- ^ „Предности Мешаног учења”. Дреамбоx леарнинг. Архивирано из оригинала 23. 03. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2017.
- ^ „Предности мешаног учења”. Едуцаусе.
- ^ Аустралиан ЛЕарнинг анд Теацхинг цоунцил.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
