Миксета

ССЛ СЛ9000Ј (72цх) миксета у Цуттинг Роом студију, Њујорк

Миксета је централни уредај у сваком аудио систему зато што се било који аудио систем увек заснива на миксети и пратећим уредајима повезаним на њу. Сви извори сигнала, микрофони и генератори електронских сигнала,повезују се на одговарајуће улазе миксете. У миксети се обављају основне функције подешавања, контроле и комутације сигнала, али и низ других операција, које се у аудио систему обављају над аудио сигналом. Најзад, главни излаз из аудиосистема са кога сигнал иде ка слушаоцу такоде излази из миксете. У многим једноставним аудио системима миксета је и једини уређај који се налази у његовом електричном делу.

Увод

I ако у принципу имају исту основну функцију, аудио миксете се међусобно разликују по концепту, односно по специфичности конкретне намене. За разлику од свих других аудио уређаја, миксете се праве у веома широком распону унутрашњег концепта, сложености и цене.

Могу се кретати од најједноставнијих малих преносних уредаја, са свега неколико улаза до екстремно великих и сложних модела који се користе за највиши ниво музичке продукције или продукције звука за филмове, са широком гамом различитих облика измедју те две крајности.Распон измедју најмањих и највећих миксета које се могу наћи на тржишту,односно које се користе у пракси, заиста је огроман.

Основне функције миксете

Најважнија функција миксете, која постоји без обзира на аналогну или дигиталну реализацију или на ниво сложености модела, јесте сабирање више улазних сигнала у један излазни сигнал.

Осим сабирања, у оквиру своје основне функције миксета мора имати могућност независног подешавања свих улазних сигнала појединачно, као и сабраног излазног сигнала.

Подешавање улазних сигнала има за циљ постизање њиховог међусобног баланса у звучној слици.

Подешавање излазног сигнала врши се ради прилагођавања потребама корисника сигнала или, евентуално, из неких креативних разлога.

Yамаха 2403 аудио миксета

Улазни, групни и главни део на Мацкие ОНYX 80 миксети

Најједноставније миксете могу имати само 2-3 улаза и један излаз. Повећавање сложености миксете у првом реду значи повећавање броја улаза, односно броја сигнала које може да прихвати. Најсложеније миксете су вероватно оне које се користе за концертна - жива изводјења и у филмској индустрији. Број улазних сигнала који се сабирају у таквим случајевима може бити веома велики.

Постоје миксете у које може истовремено да улази преко 100 независних сигнала. За таквим миксетама мора да ради неколико људи истовремено да би опслужили контроле на свим улазима истовремено. У најједноставнијој верзији миксете постоји само један излаз, али их може бити и више. Осим тога, у зависности од намене, може се наћи релативно сложена структура сабирања сигнала из које се изводи неколико медјусобно различитих излазних сигнала.

У сложенијим аудио системима од миксете се захтева проширивање њене основне функције сабирања сигнала. Оно се углавном остварује у два основна правца: додају се одредјене функције комутације, односно дистрибуције сигнала, и додају се могућности обраде сигнала. Под обрадом сигнала у миксети се у првом реду подразумевају мање или више сложена филтерска кола за фреквенцијске корекције. Назив "основна обрада" потиче од тога што се за захтевније поступке на сигналу користе екстерни процесори који се појављују као посебни уредјаји повезани са миксетом. У њих се из миксете проследјују сигнали ради обраде, и затим враћају назад у миксету. Како развој технологије чини да су електронски склопови све јефтинији и физички компактнији, данас се у велике моделе миксета, као њихов саставни део, све чешће уградјују склопови који обављају оно што иначе раде једноставнији екстерни уредјаји за процесирање.

Улазни модули(канали) миксете

Улазни модули по унутрашњој сложености представљају најсложенији део сваке миксете јер се највећи део обраде сигнала обавља у њима, а у аналогним реализацијама миксета они су и по својој физичкој величини највећи. Све опције обраде и манипулације са сигналом које нуди миксета налазе се готово у потпуности у улазним модулима.Излазни модули су у највећем броју миксета много скромнији по унутрашњој сложености. У улазним модулима се реализују следеће основне функције над сигналом: -основно прилагодјење нивоа,

• основна обрада
• регулација нивоа
• подела улазног сигнала на канале излазног формата (стерео и сурроунд)
• даљински старт репродуктора(опционо - у миксетама за радио станице)
• контрола улаза модулометром и слушањем (опционо)

Касније је показано како се број функција које се над сигналом обављају предоводјења на сабирачко коло може даље проширивати. Сваки модул, сем у случају неких специјализованих миксета, има могућност да се на његов улаз, по избору, доводи сигнал линијског или микрофонског нивоа. Тако се на улазу појављују два одвојена прикључка означена широко прихваћеним скраћеницама "МИЦ" (микрофонски улаз) и "ЛИНЕ" (линијски улаз). Прихватање сигнала микрофонског нивоа подразумева да на самом улазу мора постојати посебан предпојачавач који ће овај сигнал ниског нивоа појачати до реда величине који имају линијски сигнали. На почетку улазног модула налази се преклопник за избор сигнала. С обзиром да код линијских сигнала уобичајено постоје извесне разлике у нивоима, постоји потреба да се на самом почетку улазног модула изврш игрубо подешавање нивоа. Тиме се остварује основно усаглашавање сигнала који из различитих извора истовремено долазе на улазе миксете. Сигнал у улазном модулу пролази даље кроз део за основну обраду. У пракси се под тим подразумева склоп филтера за амплитудске корекције. У зависности од сложености миксете и њене намене то коло може бити мање или више компликовано. Најједноставнија варијанта подразумева само контролу ниских и високих фреквенција, попут регулатора уобичајених настаријим кућним уредјајима за репродукцију звука. На другом крају скале сложености налазе се врло софистицирани филтерски системи састављени од већег броја филтера код којих се могу мењати разни параметри и помоћу којих се може фино обликовати спектар сигнала. При томе се увек оставља могућност да се ова обрада сигнала искључи, односно да се коло за основну обраду сигнала премости. Концепција основне обраде сигнала у улазном модулу доминантно зависи од њене намене. На пример, миксете за примену у радиодифузији, где се као улазни сигнали јављају само сигнали из разних репродуктора и из микрофона спикера, имају у том погледу специфичне захтеве, јер сигнали који се доводе из репродуктора не захтевају никакву додатну обраду. У њиховим улазним модулима овај део се може сасвим изоставити. Са друге стране, у великим миксетама за жива концертна изводјења неопходно је омогућити разноврсне интервенције на сигналу. Концепт филтера у делу за основну обраду директно одредјује креативне могућности при раду са аудио системом. Због тога се вредновање квалитета миксета за намене као што је студијска продукција и слично врши измедју осталог, и на основу квалитета и особина ових кола. Иза основне обраде налази се главни регулатор нивоа сигнала који се назива реглер. То је,по правилу, клизни регулатор постављен на начин који омогућава једноставну и прецизну манипулацију. Они заузимају место на миксети уз саму ивицу, које је најдоступније особи која манипулише са њом. Дугмад реглера су уобичајено обликована на начин који олакшава покретање једним прстом. Са обе стране прореза овог регулатора баждарено је слабљење сигнала у децибелима. Реглери улазних модула представљају основне регулаторе на миксети, јер се њима одредјује којим нивоом ће сигнал из канала ући у коло сабирача, односно у укупну звучну слику. За разлику од првог регулатора у улазном модулу, којим се врши техничко подешавање улазног сигнала и његово усаглашавање са осталим нивоима, са реглерима се врши креативна интервенција на нивоима сигнала. Клизни потенциометар реглера је дужег хода од стандардних клизних потенциометара какви се срећу на осталим аудио уредјајима. Један стандард дефинише њихову радну дужину на 10 цм. Код њих је посебно значајан квалитет отпорног слоја, што се мери могућим бројем покретања клизача напред-назад, пре него што се појави карактеристично шуштање контакта. У најквалитетнијим реглерима који се могу наћи на тржишту гарантовани број покретања је реда величине милиона. Данас је у сложенијим миксетама уобичајено да се функција реглера врши са напонски контролисаним појачавачем (ВЦА- волтаге цонтрол амплифиер). Физичким реглерима који постоје на миксети тада се врши подешавање контролних напона ових регулатора, па кроз њихов контакт и отпорни слој не иде аудио сигнал. У улазним модулима се опционо могу појавити и неки додатни елементи. У већим миксетама у сваком улазном модулу налази се модулометар за мерење нивоа сигнала. Због величине инструмента таква могућност се јавља само у моделима чија величина то дозвољава.Такодје постоји могућност да се сигнал из улазног модула проследи на излаз за мониторске звучнике, евентуално на неки посебан звучник за ту намену, чиме се уз модулометар уводи могућност и субјективне контроле појединачних улазних сигнала. Неке миксете имају на себи мали звучник који служи само за ту намену. Ово не треба мешати са главним мониторским звучницима којим се врши контрола излазног сигнала миксете. На крају улазног модула налази се регулатор којим се врши расподјељивање сигнала по каналима вишеканалног формата репродукције. У стерео миксетама се ту налази панорама регулатор. У миксетама за сложеније излазне формате овај део је сложенији и подразумева одговарајуће матрично коло. У неким конфигурацијама миксета за специфичне намене дистрибуција сигнала из улазног модула може бити сложена.

Комутација сигнала у улазном модулу

У зависности од величине и намене миксете улазни модули могу се усложњавати не само компликовањем његових електронских склопова, већ и са аспекта комутације сигнала. Постоје извесни стандардизовани концепти проследјивања сигнала из улазног модула у остале елементе аудио система и назад у исти или неки други улазни модул. Два су концепта који се најшире примењују за реализацију излазака сигнала из улазног модула: такозвани "сендови" и "инсерт тачке" (оба термина су жаргонска, али не жалост у тој области не постоје бољи, стандардизовани изрази).

Уобичајено је да постоји могућност узимање сигнала из неких карактеристичних тачака улазног модула и његово слање ван модула преко посебних прикључака,односно конектора на прикључној плочи миксете. Такве тачке се у жаргону називају "сендови". Могућност коју уносе "сендови" у пракси се користе на различите начине. На пример, да се улазни сигнал пошаље у неки спољашњи процесор ради додатне,сложеније обраде и после врати назад у миксету преко неког другог улазног модула као нови улазни сигнал. Такодје је уобичајено да се сигнал са таквог излаза шаље на улаз неког вишеканалног снимача, што се као могућност користи при концертним изводјењима ради касније постпродукције (такозвани "живи снимци"). Слање сигнала се може остварити са неколико карактеристичних тачака улазног модула: пре интервенција основне обраде,пре реглера или после реглера. При узимању сигнала пре реглера његове промене не утичу на сигнал који се шаље, што је значајно при вишеканалном снимању.

Специфична врста проследјивања сигнала у оквиру улазног модула у жаргону се назива "инсерт тачка". Под тим се подразумева да се сигнал у некој карактеристичној тачки модула проводи кроз посебан конектор изведен на прикључној плочи миксете.У нормалним околностима тај конектор представља кратак спој и не утиче на ток сигнала кроз улазни модул,медјутим, ако се у овај конектор прикључи одговарајући кабловски конектор, долази до растављања контакта и сигнал се преко једног од њих проследјује ван миксете, а преко другог се прима назад у исту тачку улазног модула.

Инсерт тачке се такодје могу изводити са разних карактеристичних места у улазном модулу.Основна функција инсерт тачака у пракси је да омогући укључивање у улазни модул додатних спољашњих процесора који, за разлику од њиховог повезивања преко сендова тада постаје саставни део ланца улазног модула. Са таквом могућношћу неограничено се повећају потенцијали обраде улазног сигнала, далеко преко нивоа елементарних функција које су уградјене у оквиру улазног модула. Број инсерт тачака одредјује и број екстерних процесора који се могу применити за обраду у оквиру једног улазног модула. С обзиром да су поступци додатне обраде сигнала ствар уметничког деловања, схватање потреба у том домену стално се мења. Зато инсерт тачке омогућавају флексибилност у коришћењу миксете.

Фадер старт

У неким миксетама реглер као главни регулатор нивоа сигнала има у свом склопу и један микро-прекидач на који делује клизач када је у крајњем доњем положају (максималн ослабљење, односно нула сигнала). Чим се клизач реглера помери унапред (што се у жаргону назива дизање реглера) прекидач мења своје стање. Контакти овог прекидача изведени су на посебан конектор на прикључној плочи миксете. Намена овог прекидача је да се промена стања реглера изведе као информација ван миксете, што се даље користи за стартовање разних репродуктора у систему. Подразумева се да прекидач на реглеру контролише рад репродуктора чији се сигнал доводи на његов улазни модул. Уградњом фадер старта улазни модул добија додатну функцију контрола рада спољашњих уредјаја.

Фадер старт је у пракси значајан у миксетама које су намењене радио и ТВ станицама.Ова функција омогућава стартовање нумере са репродуктора само једним потезом реглера, без потребе да се истовремено врши манипулација на репродуктору другом руком. Тај репродуктор треба да претходно буде намештен на одговарајућу нумеру која се жели репродуковати и постављен на "паузу". Дизање реглера преко прекидача врши отпуштање паузе и стартовање репродукције. Сви реродуктори који су по свом концепту намењени радио-дифузним станицама имају посебне улазе за такав даљински старт, па опција фадер старта чини основну разлику измедју репродуктора за кућну употребу и оних који су намењени радиодифузнимсистемима. Чак су својевремено и класични грамофони имали ту могућност. Функција фадер старта се користи и у позориштима, јер се и тамо јавља потреба за стартовањем репродукције у задатим тренуцима представе.

Врсте миксета

Свака конкретна намена аудио система има посебне детаљније захтеве у погледу његове конфигурације и функционалних особина, што се непосредно одражава и на концепт миксете као његовог централног уредјаја. Због тога се данас на тржишту може наћи више станд ардних категорија миксета прилагодјених разним специфичним функцијама.

Основне категорије у тој подели су:

• емисионе миксете (за радио и ТВ станице),
• продукционе миксете (за примену у продукционим музичким студијима),
• концертне миксете (за озвучавање музичких "живих" извоĎења),
• позоришне миксете (за дизајн звука у драмским представама),
• миксете за мониторинг на бини,
• аутоматске миксете (за једноставне примене и рад без оператера),
• мале преносне миксете (за теренски рад), итд.

Наведена подела је заснована на њиховом концепцијским разликама. У том смислу,основне разлике су у концепту и садржају улазних и излазних модула, у броју излаза, броју група, неким специфичним детаљима као што је фадер старт, итд. У свакој од наведених категорија даље постоји широк дијапазон разлика према сложености у оквиру задатог концепта и,наравно, у цени.

Познатији произвођачи

Назив произвођача	Лого
Алесис
АПИ Аудио	/
Бехрингер
Логитек Аудио	/
Пионеер Цорпоратион
Солид Стате Логиц
Yамаха Про Аудио

Дигиталне миксете

У професионалним аудио системима користе се дигиталне миксете. Оне комбинују,трасирају и преводе дигиталне аудио узорке.Повољности оваквог система су те да нема појаве шума измедју улаза на аналогно-дигиталном конвертору (АДЦ) и излаза на дигитално-аналогном конвертору (ДАЦ). Подешавања уредјаја се могу сачувати и учитавати по жељи. Ово је нарочито корисно у живим наступима, где свако од изводјача може сачувати своја подешавања уредјаја. Такодје овакве миксете имају могућност обраде сигнала и додавања разних ефеката што искључује потребу за додатним уредјајима. Не повољности су те сигнал губи на квалитету јер на свом путу пролази кроз аналогно-дигитални конвертор, затим се врши његова обрада и на излазу се подвргава дигитално-аналогној конверзији. Медјутим, како су ова слабљења квалитета сигнала неприметна, свако дискутовање је субјективно.

Спољашње везе

• енг. Миxинг цонсоле
• Основни појмови за аудио продукцију
• Боб Кац о усавршавању аудио техника
• Аудио у медијима