Пређи на садржај

Мита Живковиц

С Википедије, слободне енциклопедије
Мита Живковић
Лични подаци
Датум рођења(1854-10-13)13. октобар 1854.
Место рођењаСтари Бечеј,
Датум смрти2. фебруар 1913.(1913-02-02) (58 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Књижевни рад
Најважнија дела„Цар Јован"

Мита Живковић (Стари Бечеј, 13.10.1854. – Београд, 2.2.1913) је био песник, приповедач, преводилац, професор и драмски писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу уцио је у родном месту, гимназију у Новом Саду, а класичне језике завршио на Филолошком факултету у Будимпешти 1879. Од 1879. до 1881. радио је као професор у Новом Саду, а затим у Бгду, Неготину, Смедереву, Пожаревцу, Пироту и поново у Бгду где је и пензионисан 1912. У часопису "Јавор" Јована Грчића јос као гимназијалац почео је да објављује песме, а потом и приповетке махом у "Стражилову", ЛМС и "Отадзбини. Већи успех постигао је са Босанчицама, збирком кратких прича из Сарајева, које је објавила СКЗ у Бгду 1879. Као класични Филолог превео је Галски рам Јулија Цезара, а у рукопису му је остало дванаест певања Илијаде препеваних у десетерцу. За време службовања у Пироту прикупљао је шаре за чувене пиротске ћилиме и уредио један албум. У НП у Бгду играна је 1890 његова оригинална историјска трагедија у стиховима Цар Јован. Исто дело је наградјено из Књижевног фонда Илије Милосављевића Коларца и штампано следеце године у Бгду. Осим тога, у Београдском НП приказано је јос осам његових превода (медју њима 3 Шекспирова дела). За СНП Ж. је превео Нестројеву комедију Три бекрије која није приказана у Бгду, а у Новом Саду је изведена само премијера (31.12.1911.).[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ЖИВКОВИЋ Мита | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-17.