Мултивибратор

С Википедије, слободне енциклопедије
Бистабилни мултивибратор (Р1, Р2 = 1 к&#x3А9; Р3, Р4 = 10 кΩ).

Мултивибратори су електронички импулсни склопови који имају два стања.[1][2][3] Склоп настаје међусобним повезивањем две транзисторске склопке. Могу бити повезане отпорником или кондензатором. Врста везе одређује врсту стања. Повезивањем преко отпорника добија се стабилно стање, а повезивањем преко кондензатора квазистабилно стање.

Промјена стања је скоковита, па је идеализирани вални облик промјене излазног напона правоугаон. Стање склопа може бити стабилно или квазистабилно тј. нестабилно.

  • Стабилно стање је стање у којем склоп може бити трајно, све до наиласка спољне побуде, кад се пребацује у друго стање.
  • Квазистабилно или нестабилно стање је стање у којем се склоп задржава тачно одређено време, након чега се пребацује у друго стање. Трајање квазистабилног стања одређено је капацитетом кондензатора и отпором кроз којег се кондензатор празни.

Сваки мултивибратор има два стања па, зависно о врсти стања, разликујемо бистабилни, моностабилни и астабилни мултивибратор.

Уз ова три склопа може се још додати и емитерски везани бистабил или Шмитов окидни склоп којим се постиже разлучивање улазног напона по амплитуди. Склоп има два стабилна стања.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јаин, Р. П.; Ананд, M. (1983). Дигитал Елецтроницс Працтице Усинг Интегратед Цирцуитс. Тата МцГраw-Хилл Едуцатион. ISBN 978-0-07-451692-8. 
  2. ^ Рао, Пракасх (2006). Пулсе Анд Дигитал Цирцуитс. Тата МцГраw-Хилл Едуцатион. ISBN 978-0-07-060656-2. 
  3. ^ Цлаyтон, Г Б (2013). Оператионал Амплифиерс, 2нд Ед. Елсевиер. ISBN 978-1-4831-3555-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]